Pronalazač
-Ne mogu da verujem, zar rođeni sin kojeg sam podigao od kila mesa?! –urlao je besan otac mlatarajući papirima!
Dečak je sedeo podalje od svog oca, uplašeno ga posmatrajući. U stan je zatim ušla dečakova majka i skamenila se od ovog ni malo prijatnog prizora.
-Moj sin! Moj prvenac! Zar on nož u leđa da mi zabije?! –nastavio je dernjavu otac ne obazirajući se na dolazak supruge.
Majka se približila svom sinu i tihim glasom ga upitala šta se dogodilo. Dečak je još tišim glasom odgovorio:“Samo sam rekao da želim da budem pronalazač kada porastem.“
-Pronalazač?! Gospodin bi da bude pronalazač?! Lebe mekani! –sumanuto je urlao otac. Pogledaj vajdu od tih tvojih pronalazača. Pogledaj! Evo, račun za telefon! Aleksandar Bel! Račun za struju- Nikola Tesla! Parking kazna, registracija...Henri Ford! Rata za tvoj računar...nije važno! Ponovo neki genije! Sve sami pronalazači, slavni pametnjakovići zbog kojih ja i milioni ljudi širom sveta ispaštaju do dana današnjeg! Koji ćeš mi ti teret nabaciti na leđa, a?!
Majka je sela i zagrlila svoje dete koje je u glavi preispitivalo svoju odluku o budućem zanimanju. Uistinu, njegov otac ne bi imao ništa protiv njegove odluke samo da tog dana nisu stigli računi.
Željko Žele Jovanović
0 коментара:
Постави коментар