Ђорђе
Оташевић
Волим
батаке. Раширене.
Полицајци
не разумеју зашто се песник пита хоће ли слобода умети да пева. Код њих сви
пропевају.
Доказано
је да у свемиру има живота, а индиректни докази постоје и за Србију.
Дете које
за минут сложи компликовану слагалицу, постаће академик. Његов вршњак који за
исто време украде три дела слагалице, постаће министар.
Градимо
брзе пруге, а предвиђену брзину ни наши авиони не могу да достигну.
Објавио
сам рад о бесмислености цитирања у науци. То је мој најцитиранији рад.
Када сам
био у напону снаге – то је била фаза! А сада сам нула.
Сви знамо
за пословицу да ко ради, не боји се глади, али многи годинама чекају прилику да
то и провере.
Добро ми
иде кад ми добро стоји.
Нимфоманке
се не секирају што ће сви Срби стати под једну шљиву. Чуле су да ће бити
афричка.
Физичари
негде греше. Толико празних глава, а ми и даље тонемо.
Наши
фудбалери су комунисти. Сви као да имају две леве ноге.
Продавци
погребне опреме на семинару су стекли нова знања. Научили су да је јефтиније задржати
старог клијента него стећи новог.
Америка
нам смањује трошкове за храну. Кад год чујемо шта нам спремају, прогутамо
кнедлу.
Американци
су мајстори за шминкање мртваца. Зато њихова демократија тако лепо изгледа.
Када су
путници кроз пустињу видели да немају више воде, схватили су да им је вода
дошла до грла.
Чудно је
да у стрељаштву нисмо спортска велесила. Код нас има много дијабола.
За време
суше страни плаћеници верују да раде у корист своје земље. Толико је пљују да
то личи на наводњавање.
Нека деца
воле да читају и пре поласка у школу. Образовни систем такве пороке временом
елиминише.
Отворио
сам јој срце – рече хирург.
Мој брак
има чврсте темеље. Жена ме вара са зидаром.
Криминалци
не разумеју зашто је аутомобил предвиђен само за пет особа кад и шеста без
проблема стаје у гепек.
Нећемо
више о жвакаћим гумама. То смо већ сто пута прежвакали.
0 коментара:
Постави коментар