DUŠAN DOJČINOVIĆ: GOSPODIN NUŠIĆ U LESKOVCU

GOSPODIN NUŠIĆ U LESKOVCU

"Guram se, za mesto u ton kinu Kostić, ali ova dosadna junska kiša me je nagnala, da zadremam i zaspim, pre projekcije filma, u bioskopu Leskovačkog Kulturnog Centra. I sanjam glavom i bradom, Nušića, ali ne na platnu, već na bini, uživo pred Leskovačkom publikom. Maše nam s bine, i kad se stišaše zvižduci, ovacije i aplauzi, on nam reče samo:"Vidimo se kasnije! Vidimo se kasnije!"... Vreme procvata i blagodati, Mihajla Babamilkića predsednika leskovačke opštine, 1903.godina.-On je u prvom redu, u odelu sa lentom, ordenjem, gustim belim brkovima, i zamišljenim pogledom, iza njega u smokinzima sa cilindrima na glavi, trgovci, zanatlije, pa ne toliko gospodstveno obučeni, konopljari, kudeljari, kalfe, šegrti, a ja sednuja, u z'danj red, a ćuška me jedna mlada Leskovačka frajla, sva napirlitana, po poslednju modu iz bel' svet, pa preko Beograd, s fijaker, u salon mode, na Široku Čaršiju, kude u izlog imaše golemi šeširi, i čipkaste, 'aljine. 
-Takoj obučena do men', sedeše Zorka. Vika mi:"-Ne se tepaj bre Dušane!!! - A mori ženo, za koe me v'zdan d'n, ćuškaš, i laktaš se!? - De, de, će počne da zbori čuveni spisatelj Branislav Nušić, s'm se malko strpni.. A ona ko da vu branim, s'm se češka, kude gu ne svrbi, očijuka, i manda s neku lepezu, bigim se ladi, vrućo vo, a ko da se brani od komarci pod vrbak do reku Veternicu.-S'm, premišća jednu nogu preko drugi, rovi oči na mene i uzdisa. - Ti li si Zorka Mantina!? - pitujem gu.- Ma jok bre, na Mitku - "Vrućku"! - A, vrućko ovden, vrućko, založija kube gazda u ton kino Kostić. - Ama ti boles'an li si, koe buncaš, nemaš li temperaturu!? Aaaa! - zapanjih se, i vruće mi od junske sparine, i preznojavam se, da majica na meni može da se cedi. - I onda iskača na binu Trajko-Čekerka", sve i sva u ton kino Kostić, i ložač, i čuvar, i cepač na bileti. Vika glasno:"Dragi precedniče, dragi sugrađani, večeras kude nas, gostuje s'm, Branislav Nušić slavni spisatelj, iz Beograd, u društvo s gospoju, Margitu Dubajić, opersku pevačicu, i komičara iz narodno pozorište, Dejana Dubajića - A, ha, ha, ha, a, ha, ha, ha.- Iceri se, a Zorka me munu s lakat pod rebro, da me zabole i jauknu:"jao!!! - Koe si se icerija, slušaj koe čovek, mudro, zbori!" Trajko nastavi da deklamuje:"na program će budnev, duhovite besede, gos'n Nušića, skečevi, revije, horovi, i balet!" - Lele, lele, lele, koe ti ne, na repertoar. Kad se utuli svetlo na ma, u ton kino Kostić, lampe na gas' počeše da žmirkav, ko Zorka i udavače iz Leskovac, i pustiše sve onoj,  što nabroja Trajko Čekerka, al', na platno! * - Mene iz sna u parteru bioskopa Leskovačkog Kulturnog Centra, razgruši Šilja, potrčko. - E, ima film. Od tepanje! - Brusli!!! - Ko poparen, ripnu se na noge, dadoh kartu za film Šilji, i istrčah, kroz hol, sav začuđen. - Lele, lele.. Kakav san! Mora da ga pribeležim! 

Dušan Dojčinović, P. S. Svaka sličnost sa likovima iz priče nije namerna. Krajnji cilj je humor i zabava. 

Podeljeno

Share

Pin it

Tweet

Share

Share

Share

Buffer

Print

Administrator ШИПАК