Имам
неки пос`о
није
нека плата,
ал`
уз`о
сам
кредит
на
два`ес`
шест
рата.
Чим
се
с посла вратим,
једем
шта се нађе.
После
ручка
легнем
јер
ме умор снађе.
Кад
од дремке одморим,
даљински узмем у
руке
Све
канале
прешалтам,
тражим туђе бруке.
Погледам
и вести.
С
телевизором
се свађам.
Прогнозу
не чекам
јер
боље
погађам.
Не
волим да читам.
Шта
ће мени књига?!
Знам
колико знам,
за
остало ме брига.
Нећу
да се мењам!
Добро
ми
овако.
Докле
год сам жив,
нек' ми буде тако.
Марина Раичевић
0 коментара:
Постави коментар