Милоје
Вељовић
НОЋАС
НЕШТО КРВЦНУЛО У МЕНИ
Ноћас
будан сањам васкрснуће
На
темељу истине и права
Плетем
венце скројене од наде —
Темељ
ми је усијана глава!
Ноћас трезан
наздрављам без чаше
Ведром
сутра и погледу сненом
Као
никад прст ми је на челу —
Тражим
ленту давно заслужену!
Ноћас
свестан пустам сузу неку
Да ми
топла ка уснама слети
Да у
тами заискри кô драгуљ —
Да уз
машту ка небу узлетим!
Ноћас
гладан слатке кнедле кушам
Од
некуд ми надолази снага
Дно
сам тако па од њега бежим —
Ноћна
тмина постаје ми драга!
Ноћас
уздах са осмехом мешам
Другачије
размишљам о збиљи
Па куд
пукло, нек пукне до зоре —
Пале
ми се заспали фитиљи!
Ноћас
срећу од ничега плетем
Пртим
стазу из магле и таме
Пишем
песму лепшу од свих других —
Њене
речи рађају се саме!
Ноћас
нешто крцнуло у мени
Чудна
чежња нападе ме јако
Бришем
флеке остале у мени —
Од
среће би урлао и плакô!
20.7.2020.
0 коментара:
Постави коментар