Zaposleni u našim državnim organima stalno moraju da povećavaju
svoje neznanje, jer nikad ne znaju kad će im zatrebati!
Na mestu, na kojem smo srušili sve stare, velike mitove,
u znak sećanja na taj događaj, sad gradimo nove...
I pismenosti i nepismenosti ljudi se uče od malih nogu.
Sečom šuma uništava se priroda.
Sečom glava društvo.
Iako svi vrlo dobro znamo da ovaj put kojim smo krenuli vodi u propast,
mi nikad nećemo skrenuti sa njega.
Da ne bismo zalutali.
Demokratije nikad dosta.
Diktature uvek ima dovoljno za sve.
Veštice, vile i pošteni političari su mitska bića.
Oni stvarno ne postoje.
Do demokratije, istine i pravde je u Srbiji najteže doći.
Niko ne zna put do njih.
Za razliku od kuće, kad neko u državi lupi šakom o sto i podvikne,
u njoj ne zavladaju istovremeno red i tišina, već samo tišina.
Zarobljenik svojih misli nije slobodan čovek.
Naša diktatura može da bude još čvršća.
Samo je treba ojačati lancima.
Ovih dana pravimo kasting za žrtve.
Ubicu već imamo.
Svuda gde je narod frigidan, a opozicija impotentna, vlast može slobodno
da orgija.
Lov na poštene ljude se u Srbiji još uvek ne organizuje.
Samo hajke.
Žene se uvek vraćaju ili mužu ili ljubavniku ili majci.
Nikad sebi.
O tome ko će pobediti na izborima odlučuje biračko telo.
Ne glava.
Mi se od svega najviše plašimo stvarnosti.
Stalno bežimo od nje.
Ninus Nestorović
0 коментара:
Постави коментар