ЈЕДАН САСВИМ ОБИЧАН ДАН
Ево, тек сада у три часа и двадесет пет минута после поноћи први пут у последња двадесет четири часа имам мало слободног времена да забележим понешто у свој дневник.
Пробудио сам се у пет часова ујутро. А и док сам спавао нисам се одмарао, већ сам интензивно сањао бољи живот за све људе у нашој земљи. Морао сам да се пробудим да запишем неколико одличних идеја које су ми се јавиле током сна. Моји противници у ово време спокојно и мирно спавају, а нису ни свесни колико ја ствари могу да урадим за то време за добробит нашег народа.
Нисам доручковао да не бих губио време, већ сам око пет и тридесет телефоном позвао Милојка Пејовића, директора земљорадничке задруге у Горњој Петловачи да се реши питање откупа и транспорта шљиве класе „стенлеј“, „чачанска рана“ и „чачанска лепотица“. Најавио сам му да ћу одредити тржишне цене шљиве које ће се примењивати од данас. Кад сам се већ чуо с директором, пожалио ми се да је фудбалски клуб из његовог села „Пољопривредник“ остао без тренера, а да их у недељу очекује дерби општинске лиге са ФК „Трактористом“ из Ливадица. Одмах сам предложио да помогнем и да им саставим тим, тако да сам обећао да ћу у току дана издиктирати имена прве једанаесторице фудбалера, позиције на којима ће играти и тактику за предстојећи меч. Одредићу и ко је задужен да постигне гол, а ко да му честита.
Затим сам чуо са Драганом Убовићем, председником месне заједнице Вуковача који је рекао да у селу имају цркву Светог Пантелејмона, али да немају попа. Обећао сам да ће то питање бити решено и да ћу, ако је потребно, ја лично у најкраћем року да рукоположим свештеника јер познајем богослужбене типике, а могу да обавим и чин водоосвећења за оне којима је то потребно уочи празника.
У следећем разговору са Ристом Ђурићем, директором основне школе „Ратко Павловић Ћићко“ у Брњици обећао сам да ћу истражити ко је из учионице четвртог један пре три дана за време великог одмора украо све три креде и зелени сунђер због чега учитељ није могао да испише задатке на табли за контролни из математике. Обећао сам да ће починилац бити откривен у најкраћем року, а најкасније до почетка часа Природе и друштва.
Потом сам у кабинету у згради Владе разговарао са делегацијом мештана села Ржана који су очајни јер је њихов крај задесила дуготрајна суша која је посебно угрозила кукуруз, па су ме молили за помоћ, јер једино у мене имају поверење. Обећао сам без размишљања да ћу као премијер све учинити да у њиховом селу у најкраћем року падне једна обилна киша, од најмање двадесет литара по квадратном метру. Имам утисак да су отишли врло задовољни...
Александар ЧОТРИЋ
0 коментара:
Постави коментар