ПОСЕБАН ДАН
Никада нећу заборавити тај дан. Устао сам нешто раније да бих пре девет часова био испред културно-пословног центра у нашем граду. Портир је тачно у девет откључао улазна врата, те је нас десетак ушло у то лепо здање саграђено од гранита, метала и стакла.
Дочекала нас је једна љубазна госпођа која нам је рекла да уђемо у велику и светлу просторију у којој смо се упознали и с њом и међусобно. Она нам је поставила неколико питања о нашим интересовањима, а онда смо кренули у разгледање унутрашњости објекта. Најпре смо ушли у једну од сала у којој се одржаван конгрес Јеховиних сведока. Слушали смо тридесетак минута како проповедник позива на уздржавање од секса пре брака и објашњава да ова вера забрањује алкохол и цигарете. Понешто од тога што сам чуо, записао сам у свој мали нотес. Затим смо у другој сали присуствовали конференцији узгајивача малих животиња који су говорили о томе како набављају, хране и чувају заморчиће, куниће, сироте мале хрчке, голубове гаћане, високолетаче и превртаче. И овде сам записао неколико реченица о тим дивним створењима. У трећој сали коју смо посетили одржаван је регионални симпозијум уметничких фризера који су представљали најновије трендове из Милана, Париза и Лондона. Нисам ни овде губио време, те сам забележио какве фризуре жене највише носе, односно зашто се тражи паж фризура, која је предност „мокрих таласа“, а зашто „пеглана“ коса ни ове сезоне не излази из моде. У четвртој сали одржаван је скуп Удружења хедониста који су препричавали своја искуства везана за пршуте, вискије, вина, томпусе, медитацију, дружења, релаксацију, шопинг, путовања... И на овом месту имао сам шта да чујем и забележим.
После слободног времена које смо искористили да ручамо, попијемо кафу и обиђемо неколико бутика у склопу културно-пословног центра, ушли смо у највећу салу у којој смо одгледали нови филм једног познатног америчког редитеља. Трудио сам се да запамтим што више сцена, а када је филм завршен у бележницу сам уписао имена глумаца и кратку фабулу.
Било је већ пола једанаест увече када смо се поново окупили у оној истој просторији у којој смо ујутро имали састанак. Дама је поново седела на свом месту, али од нас десет, сада нас је било само двоје. Остали су се током дана уморили и одустали су. Госпођа наш домаћин питала ме је о утисцима, а ја сам се потрудио да јој што исцрпније и сликовитије опишем све што сам видео и чуо. Посебно јој је било драго што сам понешто и записао, јер ће ми то, како је рекла, бити трајна успомена на посету овом објекту. Код врата ми је дала једну футролу коју сам отворио када сам дошао кући. На папиру који је био у туби тегет боје писало је: Диплома о завршеном факултету за културне и пословне студије. Био сам ганут овим чином, али са сматрао да ми и следује јер сам културно-пословном центру провео цео дан, а усто сам једини правио белешке и тачно одговорио на неколико питања.
Зато ме није изненадило ни када ми је следећег дана понуђено из моје партије да као високообразовани кадар у преузмем у градској власти вођење ресора за привреду, образовање, културу и омладину.
Будућност припада храбрим, енергичним, амбициозним и што је најважније - образованим младим људима.
Александар ЧОТРИЋ
0 коментара:
Постави коментар