Сваким даном, у сваком погледу, све више
напредујемо!
Избори у Србији
успешно и потпуно демократски обављени су 21. јуна текуће године. Међутим,
новоизабрани посланици ушли су у скупштину тек почетком августа. По многима превише
се чекало с тим новим парламентом. А, поготову с новом владом. И даље се воде
консултације око формирања нове владе. Хрвати су, на пример, расписали изборе
након оних у Србији. А већ имају не само нови парламент, него су изабрали нову
хрватску владу. У тој новој хрватској влади потпредседник је један Србин. Србин
одлучује о много чему у Хрватској, а изгледа за почетак одлучио да увелича
прославу „Олује“, када су хрватске власти пре двадесет пет година протерали
двеста педесет хиљада Срба из Хрватске, а неколико хиљада побили. Присуство
Србина Милошевића хрватској еуфорији поводом трајно решеног српског питања и
остварења тућућлетњег сна о сопственој држави понеко је у Србији погрешно
протумачио. Као, није требало подржати недемократски хрватски режим и славити с
њима српску катаклизму. Заборавља се с друге стране да ће овим присуством
Србина Милошевића прослави у Книну макар тај Милошевић остварити извесну
корист. Слутим економске природе. Пошто и тако у Хрватској данас има Срба у
оних прихватљивих три посто популације, сваки Србин који реши своја
егзистенцијална питања, направио је корист и целокупној националној заједници.
Мало ли је?
Такође критичари
присуства Србина прослави „Олује“, и уопште снисходљивог и крајње јадног става
српских политичара у Хрватској према тамошњим властима заборављају да Срби
учествују и у такозваној влади „Косова“. Као министри, дакако. Ништа зато што
Србија преговара с „Косовом“ годинама уназад, што је држава Србија учинила
бројне уступке том истом „Косову“, а заузврат није добила практично ништа до
сада, што се малобројни Срби тиранишу од већинског албанског живља, што их
туку, пљачкају, вређају, држе их затворене у гету, не враћају им отету имовину,
Срби седе у тамошњој скупштини и у министарским фотељама. С разлогом. Макар ти
посланици и министри решили су своју економску ситуацију. Примају плату од
квази албанске државе. Уз све остале привилегије које иду уз тај статус.
Поновићу: мало ли је?
Економски положај
поправиле су стотине хиљада наших грађана који рмбаче по Немачкој, Аустрији,
Шведској, Русији, Чешкој... Многима није сјајно тамо где раде, но знају одакле
су утекли, па се мало ко враћа милом у Србију. Мада, чини се да греше. Јер
Србија успешно побеђује корону већ месецима, а успут остварује економски раст.
Невиђени раст. Мислим, није да се раст не види, већ је толики да тога нема у
Европи. Сад, да ли смо први или други у Европи по том расту, не знамо. Али, сви
остали могу само да нам завиде. Колико то добро иде. Порасла индустрија.
Званично објављено. Пољопривреда цвета. Више због редовних киша него што је
мудра политика помогла сељацима, али родило обилно и рекордно. Додуше, у Србији
није добро ни кад роди. Вишње откупљују по 50 динара за килограм. И то само
прву класу. Радник у берби узме половину те цене. Тако да се власницима
плантажа вишања не исплати да беру своје плодове. Секу стабла вишања. Пшеница
се откупљује по цени од 17 динара за килограм. У исто време флаша пива у
продавници вреди за три килограма пшенице. Хлебно зрно може само да машта да има
цену киселе воде. Која извире из земље! Тоне краставаца и парадајза завршило у
контејнеру или на ђубришту. Повртари из Лесковца немају коме да продају своје
мукотрпно произведене плодове јер је држава увезла парадајз из братске
Албаније!
Усудио бих се да на
овом примеру укажем да се мало погрешило. Југ Србије традиционално подржава
власт. Без обзира ко влада, у Лесковцу, Дољевцу, Житорађи, Врању, Бабушници,
власт има огромну подршку. Процентуално већу него у много развијенијим деловима
државе. Зато би и држава могла мало више да обрати пажњу на те своје верне
гласаче. И да им макар откупи пољопривредне производе по тржишној цени. Да се
цени труд и мука вредних српских повртара и воћара, а Албанци и тако имају
бројне моћне пријатеље по свету, па нека њима продају парадајз и паприку.
Као савестан
грађанин волео бих да убрзо буде формирана нова српска влада. Само нова влада
може брже, боље и напредније да води државу у светлу будућност од садашње,
којој је и тако истекао мандат. Нова влада ће решити и напред наведене
недостатке. Зато и нема разлога за даље консултације и преговоре око формирања
те нове владе. Победничка странка на изборима има апсолутну већину у
парламенту. Нема разлога ни са ким да преговара. Самостално могу да формирају
владу и да кренемо у прогрес. Има их довољно стручних, способних, неокаљаних и
полетних. Нема шта да се чека. Побеђујемо на свим пољима, напредујемо, сваким
даном у сваком погледу, тако да се не може ни наслутити докле ћемо догурати.
Иако понека злобна закерала цитирају Николу Пашића, па на тврдње о нашим
успесима процеде кроз зубе.
-
Мож'
да бидне, али не мора да значи!“
Миодраг Тасић
0 коментара:
Постави коментар