Oldos Haksli (26. VII 1894 – 22. XI 1963) engleski pisac i esejista u svom
romanu Vrli Novi Svet (1932) predviđa razvoj reproduktivne tehnologije.
Radnja ovog futurističkog romana odvija se u Londonu 2540. godine. U romanu
je opisan trijumf tehničke civilizacije zahvaljujući metodama koje država
primenjuje kako bi sprečila potencijalne probleme: deca nastaju u laboratorijama
u jednoobraznim serijama koje će odgovarati njihovim budućim radnim
mestima; dok su sasvim mala, omogućuje im se kontakt sa knjigom, ali tako što
im se istovremeno pusti struja da bi na vreme spoznali opasnost koja preti od
knjiga; uništava se svaki oblik roditeljske i bračne ljubavi, kao i svaki oblik
umetnosti i filozofije.
Džordž Orvel (25. VI 1903 – 21. I 1950) čije je pravo ime bilo Erik Artur Bler
svoju Životinjsku Farmu napisao je 1945. Reč je o alegorijskom i antiutopijskom
romanu u kome životinje preuzimaju vlast od vlasnika farme. Vremenom, svinje
postaju novi gospodari i stižu do samog vrha hijerarhijske lestvice. U romanu
1984 (1949), Orvelov Veliki Brat ima tri postulata: „Sloboda je ropstvo. Neznanje
je moć. Laž je istina.“
Najbolju razliku između ova dva romanopisca u njihovomu pristupu
totalitarističkim režimima objasnio je Neil Postman, američki pisac i esejista, u
svojoj knjizi Zabavljajmo se do smrti - Amusing Ourselves to Death (1985) :
„ Orvel se plašio onih koji zabranjuju knige, dok je Hakslijev strah bio usmeren
ka onima koji više neće imati potrebu za čitanjem. Orvel se plašio onih koji
uskraćuju informacije. Haksli se plašio onih koji će davati previše informacija
kako bi svet postao pasivan i egocentričan. Orvel se plašio da će istina biti
sakrivena, dok se Haksli bojao da će se istina sama udaviti u moru nebitnih
informacija. Orvel se plašio zabranjivanja kulture, Haksli njene banalizacije.“
Lično, delim strahove oba romanopisca. Decenijama unazad naš obrazovni
sistem se urušava. Urušen je toliko da se često pitam da li uopšte postoji jer
pod teretom brojnih nebuloznih reformi prestaje da diše. U poslednje vreme,
izloženi smo prekomernoj digitalizaciji. Niko ne zna šta nas čeka od septembra –
ni đaci, ni nastavnici, ni roditelji đaka. Odluke i saopštenja menjaju se više puta
na dnevnom nivou. Kakva god odluka bude donesena, biće doneta bez
ozbiljnije javne rasprave i neće nam preostati ništa drugo nego da joj se
povinujemo. Jedino što nam preostaje je da budemo svesni nametnute situacije i
da se borimo, kako znamo i umemo, protiv "nove normalnosti".
Kažu da su veliki umetnici vizionari…
Već živimo na Životinjskoj Farmi pod budnim okom Velikog Brata… Ne
dozvolimo da uskoro postanemo i stanovnici Vrlog Novog Sveta.
Marina Raičević
0 коментара:
Постави коментар