САТИРИЧАР САДАШЊОСТИ И БУДУЋНОСТИ - РЕЦЕНЗИЈА АЛЕКСАНДРА ЧОТРИЋА ДИБОВЕ КЊИГЕ "НИШТА ЛИЧНО"

САТИРИЧАР САДАШЊОСТИ И

БУДУЋНОСТИ

 

Док је хаику врста „бонсаи поезије”, афори-

зам је најмања прозна књижевна форма у којој су

заплет, радња и поента концентрисани на минимал-

ном простору. Афоризми се стварају према вајарс-

кој технологији: „Узми материју и одбаци све не-

потребно!” Оно што остане је афоризам. Управо се

ових златних правила придржавао и Игор Браца

Дамњановић Диб док је осмишљавао и записивао

мисли за књигу пред нама. Ово је, дакле, прва

збирка афоризама младог аутора, али је он добро

познат љубитељима најкраће књижевне форме који

су имали прилике да читају његове радове у дома-

ћим, регионалним и европским новинама, часопи-

сима и порталима.

Дамњановићева сатира је, колико специфи-

чно српска, толико и општељудска и универзална,

због чега је одлично прихваћена и разумљива у ве-

ћем броју земаља у којима је преведена и објавље-

на. Његово сатирично стваралаштво је бунтовни-

чко и младалачко, али и веома зрело, пошто га од-

ликују леп стил, писменост, вештина изражавања,

суптилност, рафинираност, ерудиција и читалачко

искуство. Осим, сатиричних, политичких, крити-

чких и друштвено ангажованих афоризама, овај ау-

тор исписује и оне који бисмо могли назвати фило-

зофским, односно мудростима својственим искус-

ним и осведоченим мислиоцима. Из Дамњановића

афористичара често проговара Дамњановић песник

и зато у резултату добијамо афоризме који су фузи-

ја поезије и мудрости. Од писања тренутно не

може да се живи. Од тога се живи вечно.

Афоризам се обично састоји од једне или

две реченице. Тачно, афоризми Франца Кафке по-

некад су мале приче. Али афоризам може бити и је-

дна реч која изражава одређено значење. Већина

Дамњановићевих афоризама заснива се на контра-

сту. Узели су правду у своје руке. Нема правде! Из-

међу два пола ствара се напон који експлодира као

детонатор у облику поенте. Дамњановић исмева,

али не понижава, критикује директно, али не и ad

hominem, замера оправдано, а не малициозно и –

умешно користи хумор за разблаживање директне

критике, јер би у противном сатира изгледала као

проповед. Дамњановићев хумор је интелектулан,

али без дидактике. Овај аутор оспорава све што ни-

је морално, али не моралише. Зато је и јесте типи-

чан представник српског хумора који одушевљава

странце, посебно оне са Запада, јер ми, за разлику

од њих, уместо антидепресива, користимо афориз-

ме, а уместо одлазака психотерапеуту, посећујемо

књижевне вечери хумора и сатире.

Дамњановић брзо и изненада испаљује вер-

балне ударе који су испољавање концизног, кри-

тичког става, с једне стране младалачки осебујног

и непатвореног, а с друге зрелог и проживљеног

као лично и заједничко искуство у турбулентном и

неизвесном времену, испуњеном расапом између

обећаног и оствареног. О свим тим државним, по-

литичким идеолошким, социјалним, духовним, ку-

лтурним, моралним и религијским сукобима и ло-

мовима Дамњановић проговара отворено, смело и

доследно. Наши политичари нису мађионичари,

али могу да учине да новац народа нестане. Њего-

ви афоризми су језгровите констатације које у дру-

гом делу добијају духовито разрешење, било обр-

том, било значењским померањем ка двозначности,

па и вишезначју. Наш писац се свесно концентри-

ше на савремену политичку сцену, друштвене про-

блеме, унижавање културе, образовања и науке и

слом моралних вредности. Аутор својим хумором

не жели да изазове само осмех, опуштеност и весе-

лост, већ и просветљење, опомену, горчину, отре-

жњење и запитаност и зато су његови афоризми

„блиц тренуци” који осветљавају густу таму и ука-

зују на њене поноре и опасности. Код нас је мрак

тотално завладао. Сви би да буду звезде.

Писати о актуелним друштвеним и поли-

тичким догађајима с уметничког становишта није

једноставно и врло је незахвално, јер увек постоји

опасност да се склизне у банално, профано и днев-

нополитичко. Таквих изазова клоне се само добри

сатиричари, а Дамњановић, несумњиво, припада

њима. Иако су догађаји и протагонисти обухваћени

афоризмима из ове књиге недвосмислено одређени

и препознати, начин на који су интерпретирани и

транспоновани чини их универзалним. Наш сати-

ричар зна када треба „притиснути гас”, а када „по-

вући кочницу”, како би његове инвективе биле

смиреније, умивеније, више уметничке и естетске.

Афоризме младог аутора, овенчаног „Мла-

дим типаром” и „Вибовом наградом”, краси препо-

знатљивост по особености талента који се уклапа у

књижевно достигнуће, јер његов афоризам није пу-

ка досетка, већ избрушена порука. Аутор је гноме и

сентенце из ризнице vox populi обогатио ауторским

печатом и дао им димензију више да просијају у

руху сатиричарског умећа. Дамњановић је писац

профилисане поетике и с даром да реагује тренут-

но и хируршки прецизно. Направио је промену у

својој глави. Забио ју је у песак!

Игор Дамњановић није само сатиричар бу-

дућности. Он већ сада има своје место у српској са-

временој афористици, изборено, не само талентом,

већ још више великим, промишљеним, упорним,

стрпљивим и посвећеним радом, за шта је најбоља

потврда књига коју најтоплије препоручујем. Ова

књига стварана је дуго, зналачки, с афоризмима

уједначеног квалитета, међу којима има изузетних,

антологијских, какав је овај: За писање сатире

морате имати ону ствар. Мозак!

 

Александар Чотрић

__

Podeljeno

Share

Pin it

Tweet

Share

Share

Share

Buffer

Print

Administrator ШИПАК