VELJKO RAJKOVIĆ (Kosijeri kod Cetinja, 1954 - Podgorica, 2020)
IN MEMORIAM
Loše vesti nikada ne miruju. Ponekad dolaze u talasima a nekada samo jedna i ona je dovoljna da zaboli. A danas (9. septembra 2020) me je stigla teška, da naš drug Veljko Rajković više nije sa nama. I on se preselio na nebo gde ga čeka društvo, možda ponajboljih aforističara. Nedavno smo pokrenuli jednu malo savremeniju formu prezentacije aforizama i bili smo u gotovo svakodnevnom kontaktu, i odjednom muk i neverica.
Iako je aforizme počeo da piše još u prošlom veku najplodniji period njegovog stvaralaštva je od 2007. do 2014. godine, kada je objavio četiri knjige aforizama, epigrama, epitafa, satiričnih priča i pesama, kao i enigmatizama - forme koju je on inovirao.
Njegove knjige U znaku (u) uzvika, Čovjekoliki ljudi, Ljudnica, Putokazivanje i Darvine, Darvine... su već postale satirična lektira ovih prostora. Takođe se bavio i antologičarskim poslom iza čega su ostale Rijetke čestice, antologija crnogorskog aforizma i vrlo uspješna Dah duha, antologija aforizma zemalja sa prostora bivše Jugoslavije.
Dobio je više značajnih nagrada, kao što su: Tipar, Radoje Domanović, Vuk Gligorijević, Nadži Naman, Nagradu za najbolji aforizam na prvom međunarodnom konkursu u Crnoj Gori i mnoge druge.
Zastupljen je u knjizi Ratka Božovića Sedmorica protiv mene gde su predstavljeni eseji o možda ponajboljim aforističarima iz Crne Gore, ali i njegov doprinos Bravurama duha istog autora o bosansko-hercegovačkim autorima je neuporediv.
Aforizmi su mu prevođeni na više jezika.
Bio je dugogodišnji urednik portala Montenegrina i sajta Ljudnica. A bio i jedini predsednik Udruženja humorista i satiričara Crne Gore dok je postojalo.
Veljko je pisac najboljeg aforizma o Crnogorcima, kojim je dodirnuo sam vrh aforističarskog stvaralaštva:
Crnogorci ne rade ništa na sebi. Plaše se visine.
Poslednji aforizam koji mi je poslao pre par dana glasi:
Svi akteri izbora poštuju šutnju. To im je najuspješniji dio kampanje.
Gore ga je sigurno sačekao i njegova „grdna ljepota“ Bolt, sa kojim je poslednjih godina provodio dosta vremena, a što se nedavno preselio u večnost, pa sada šetaju nebeskim prostranstvima.
Krug osumnjičenih je sužavan sve dok se nije pretvorio u tačku, koja je, potom, stavljena na slučaj.
Kod nas su na visini zadatka samo oni koji se spuštaju ispod svakog nivoa.
Poznajem čovjeka koji nije ni muvu zgazio. Kupile su se na njega.
U mojoj porodici jedemo tri puta dnevno. Ja ručam.
Kod nas se lopovi ne kriju. To su najviđeniji ljudi.
Optimista sam od rođenja, a pesimista od kada znam za sebe.
Dokazali smo da imamo kičmu. Opet smo nasamareni.
Prvima su čiste ruke. Drugi im iznose prljav veš.
Kod nas se ustav ne gazi. Svi njime mašu.
Demokratija je daleko odmakla. Ne nazire se.
Pravi krivci se znaju. Zato su nepoznati.
D. Tofčević
0 коментара:
Постави коментар