Robovi sopstvene
sujete,
čak i ne znaju
da su sami sebe
lišili
slobodnog leta
u druga srca, u
kojima caruje
sreća.
***
Ljudi – lešinari
ubijaju tuđe
zadovoljstvo,
jer ne umeju
da stvore
sopstveno.
Njihova je
tragedija
u tome što
sopstveni život
pretvaraju u
grobnicu
za leševe tuđih
zadovoljstava.
***
Najtragičnije je
to što
najplemenitije i
najuzvišenije u
ljudskom rodu
unište nikogovići.
***
I prosperitet,
milenijumima
stican,
nažalost, neslavno i često
skonča u raljama
primitivizma.
***
Tirani se
potpisuju zbirnom
imenicom
bezumlja.
Dostojanstveni
ljudi imenom
i prezimenom.
***
Onaj ko se pita:
za koga živim,
kada
izdam sebe, ne
sklapa
pakt sa đavolom.
***
Podvig je kada
si osuđen
krivo, a koračaš
pravo.
***
Može li srce
biti
pravedni sudija
ako nas tera da
volimo i one
koji nas
obezvređuju?
***
Najtužnije je
lice pravde
na kome, žigom
užasa i srama,
rat
ispisuje zakone i
sudska
poravnanja.
***
Sreća sticana na
nesreći
drugih najbrže
se razboli,
i zauvek okuži
lice morala.
***
Bolest morala
opasna je
i zato što, i
posle smrti,
o(p)staje i
truje i onaj drugi
život, ovenčan
sećanjima.
***
Opsesija je kad
tuđi život
uđe u tebe,
opije ti misli i osećanja,
razori razum, a
ti bežiš iz sebe
i kaskaš za onim
što nisi Ti.
***
Opsesija je i
kada sam
sebe proganjaš.
Vidiš provaliju,
ali ne
možeš da obuzdaš
vojnike
samoobmane
koji te gone u
ludi kas.
***
Ako smo preblizu,
bilo čemu,
činjenice nas
ograničavaju,
a ako smo
predaleko,
onda nas ne
dotiču.
***
I bogati i
siromašni žive u strahu.
Strah od gubitka
veći je
od svih nemanja.
***
Ljubav i znanje
su krila
koja nam
poklanja večnost
da bismo nadživeli prolaznost.
Verica Tadić
0 коментара:
Постави коментар