ПРЕВАРАНТ
- Господине инспекторе, он је мене преварио тако што ми је рекао да од једне новчанице евра специјалном методом може да направи више оригиналних – почео је свој исказ преварени грађани у станици полиције.
- Колико новца сте му дали? – упитао је инспектор.
- Дао сам му тачно пет хиљада евра. То је моја целокупна уштеђевина. Не само моја, него и моје жене. То смо за цео досадашњи живот успели да скупимо моја Милојка и ја. Никад нисмо ишли на одмор. Куповали смо храну само на распродајама. Остало смо сами производили, тако што смо ишли на село и обрађивали малу башту. Гардеробу смо набављали искључиво код Кинеза на пијацама. Аутомобил сам палио свега неколико пута годишње, јер сам штедео на бензину. А тај преварант ми је рекао да има одређена средства и да располаже изузетним вештинама да умножи паре. Био је некако пријатан, слаткоречив и убедљив, и ја сам му поверовао. Искрено, полакомио сам се. Помислио сам да ме је Бог коначно погледао и да могу брзо и лако да дођем до новца. А потребан ми је. Имам сина који је незапослен. Живи још увек код нас у стану. Не може да се ожени, јер нема где да доведе будућу супругу.
- А колико новца је осумњичени вама обећао?
- Обећао је да ће ми, уместо мојих пет хиљада, дати сто педесет хиљада евра, уз провизију за њега од десет хиљада.
- Како сте га упознали? – интересовао се инспектор.
- Упознао сам га у парку где сам шетао. Имам времена, па разговарам и с непознатимљ људима. Лажно ми се представио и тако је отпочео разговор. Рекао је да је у пролазу кроз наш град и да ускоро одлази. Паре сам му предао у хотелу „Ексклузив“. Тамо сам му дао новац у црној торби, а он је мени касније у истој тој торби вратио само хрпу обичног папира – говорио је дрхтавим гласом преварени човек стар око седамдесет година.
- Имате среће што смо га ухапсили – смиривао га је инспектор. – Могао је да нестане, да пређе границу и да га никада не пронађемо, ни преко Интерпола. Нисте ви једини којег је преварио. Његове жртве су многи. И они су му, као и ви, дали свој новац да им умножи. Сви су остали без свог правог новца, а назад су добили безвредне хартије.
- Ух, сад ми је мало лакше – уздахнуо је старац.
- Али, како сте могли да му поверујете? Ви сте човек искусан, образован...
- Знате шта, господине инспекторе, он је био тако убедљив и елоквентан, да сам ја био сигуран да ће испунити то што је обећао.
(...)
После два месеца преварени човек гледао је телевизију, кад је на екрану угледао познато лице.
- Милојка, ево га онај преварант!
- На колико је осуђен? Шта јављају?
- Колико ја видим, потписан је као функционер неке партије. Ево га прича како ће расту плате и пензије, да се отварају нова радна места, повећава производња, да ћемо да правимо компјутере, авионе, ракете, летеће аутомобиле, најбрже пруге на свету и најбоље болнице. Није он осуђен, него смо ми осуђени на њега.
Александар ЧОТРИЋ
0 коментара:
Постави коментар