Sasvim svejedno
Sanjam
ti, čoveče dragi, kako se kroz maglu, Beograda, kroz tribinu, fudbalskog
stadiona, Marakane, pomaljaju dve siluete, Čkalja i Mija.
U
celom tom magnovenju od sna, suflira mi, niko drugi, do Duško Radović. -
- Reci mu imenjače, da si i ti živa legenda, kako si rekao, čuvenom
režiseru, Bjeli, u komentaru na Fejsbuku.
-
Ja... Ja, ssaaam, le, le, le, legenda. Kažem, mucajući, Miodragu Petroviću
Čkalji. - Le, le.- Šta si bre ti? - Kaže
Miji Aleksiću, Čkalja. - A oboje imaju na sebi dres, Čkalja je zvezdaš, a Mija
je partizanovac.-A gde ti je dre? - A,
gde ti je dres? - Gledam, u ovu moju plavu, zimsku pižamu, i čudim se kako
nemam i ja dres. I da im doskočim, pitam ih, a kako Vi, sedite zajedno na
tribini, sa dresovima različitih, klubova!? A? A Mija i Čkalja mi zaurlaše na
uvo: Sasvim svejedno!!!-I okrenem se na drugu stranu, malo se kao razgrušim od
sna, pa produžim sa snom, kad tamo, Duško Radović, u mantilu, sa šalom,
naočarima sa crnim okvirima, nudi me semenkama za grickanje, iz krošnje.- Ajde
imenjače. - Čašica, pet dinara. I, daje mi za dve čašice.- Nisu kao Kikine
sem'ke,ali su ukusne. Kako znaš za čuvenog semenkara sa Fudbalskog stadiona
Dubočice.Mi ovde, u nebesnoj loži, znamo sve. Samo niste strogi kao
svetitelji!?-Da,da, potvrđuje mi čika Duško Radović. A Vi, šta radite, na
tribini? - Pitam Miju i Čkalju.Pa surova vremena, mi igramo bez igrača. I ti
igraš. I ja?! - Sav srećan. Pa ukazujemo ti čas, klipane, posetom u snu. I šta
ćeš da popiješ? I šta ćeš da popiješ?-pitaju me Čkalja i Mija. Sasvim svejedno,
ima li neki sok od maline? Pih, i "kako izgleda, kada popiješ taj sok, od
maline"!!? Pa.. Pa… pa.. - Počeh opet, da zamuckujem, pa lepo! - Eh gleda
me Čkalja kao Džeri Luis, čuveni američki glumac, i klati se, od dikcije. Ajde
bre popij, jednu šljivku rakiju. Ajde, ajde, cugni, forsira me i
Mija.Pi..pi..pi..pij.A ja se kiselim, kao dete na kiseli sok. Ma, ne pijem.. Ma
ne pijem.. Čika Duško, pomagajte, ko boga Vas molim. I prekrstih se. I izgubiše
se siluete, iz magle Beograda, razdanilo se,20. oktobar, 2020.godine,sunce
zubato, pogledam na telefonu, tek dva
stepena.- Rani mraz, najavljuju za sutra. Čuh kasnije sa televizora,uz
jutarnju kafu. Muštakle, i cveće sam sklonio na vreme. Zapisah san, i čitam ga,
čitam, iznova.
Dušan
Dojčinović
0 коментара:
Постави коментар