АФОРИЗМИ МИРОСЛАВА СРЕДАНОВИЋА

Творац је људе створио према своме лику. Грешне.

Демонстранти су намеравали да сруше владајући поредак. Успели су да преврну неколико контејнера.

Полиција је на коњима јурила демонстранте. Народ је морао да бежи пред тим животињама.

Незапослени траже посао. Хоће да и они буду експлоатисани.

Одлазећи из земље, млади не носе све са собом. Код нас остављају сваку наду.

Исељени рођаци могу да нас посете и празних џепова. Новац могу да пошаљу и поштом.

Корона вирус нас је научио корисним вештинама. Како да се у животу лактамо.

Државник хоће да свима буде господар. Тога се многи грађани и плаше.

Криминалцима се озбиљно прети. Судом части.

Градски функционери поплочавају улице гранитом. Пуца им тло под ногама.

Опозиционери су привилеговани од власти. Могу истовремено да буду домаћи непријатељи и страни плаћеници.

Писци поклањају књиге. Неће да јефтино продају своју памет.

Сиромашни би да раскалашно живе. Боре се за голи живот.

На суду свако мора да докаже своју невиност. И удате жене.

Држава штити личне податке грађана. Грађани су јој и даље анонимуси.

Сиромашни писац је добио награду. И одмах је спискао на киоску брзе хране.

Режим је тешко променити. Неће народ да сјаше с власти.

Мирослав Средановић

ŠIPAK.RS