МИОДРАГ ТАСИЋ: ПРЕГОВОРИ

Преговори

Отац, мајка, два сина и ћерка договарају се о подели имовине и обавези чувања родитеља:

Отац: Децо моја драга, једва једном да се састанемо овако сви на броју. Знате зашто смо вас позвали? Ја и моја жена, ваша мајка? Ми смо већ стари људи. У годинама. Пребацили смо седам деценија живота. Да видимо како да поделимо ово не баш мало мукотрпно стечене имовине, а онда и да знамо ко ће нас погледати у старости?

Старији син: Мене сте могли и да прескочите. Ја сам пре тридесет година изашао из ове куће. Не мојом вољом, као што вам је познато. Па када већ нисам био добар онда, када није било пара да се школујем, да заснивам породицу, што бих сада имао ја обавезе према другима? Дајте ми оно што ми припада, па да останемо породица као и до сада што смо били. Хоћу рећи, да се видимо тек када неко буде умро!

Мајка: Срамота, сине, то што говориш. Нити си био за школу нити за породицу. Вечити готован. Нама је кренуло тек онда кад си нас напустио. Нико те није терао из куће. Био си нерадник, као и сада што си. А шта ти припада и теби и осталима тек ће се видети!

Ћерка: Тако је, мајко. Добро си му одбрусила. Шта он има још да тражи од вас? Чиме је заслужио? Ако неко треба нешто да добије од наслеђа, онда сам ја на првом месту. Највише сам испаштала, а највише се жртвовала. Овога сте вадили из затвора небројено пута. Плаћали сте адвокате, његове дугове подмиривали. На коцку и дрогу спискао је богатство. И опет му кућа није ваљала. А, ја? Мене нисте хтели само због ванбрачног детета које сам родила. Као да је дете криво што је дошло на свет. И могу ли ја сада после свега да дођем у ову кућу? И шта с унуком кога нисте видели до дана данашњег?

Млађи син: Није ти, секо, лоше било. Купили су ти стан, кола, плаћали летовања и зимовања. Чак су ти мужеве куповали. Али, не вреди. Чим ти један досади, најури га швалер. После њега истера нови. И тако у круг свих ових година!

Отац: У праву си и ти и она. Заправо, имате право када говорите о другима. Себе не видите. Шта си ти постигао у животу? Факултетску диплому сам ти мојим парама намакао. Посао у банци, на исти начин. Парама и везама. А, ти? Живиш с мушкарцем! Само би фалило педер да ме пази и негује у старости!

Млађи син: Ниси ни ти нека цвећка. Ниси ти стекао ову кућу, викендицу, имање на селу, ергелу коња, и бог ће знати шта све још има, мотиком или чекићем. Крваво је то стечено. Проклето. Уништио си комбинат у коме си двадесет година био директор. А од покрадених народних пара давао зеленашке позајмице уз 20 % камате месечно! Мислиш да се то не зна? Где ће ти душа, проклетниче?

Мајка: И да је радио то што тврдиш, а није све баш тако, радио је због вас. Да вама буде боље. Да од вас направи добре људе, породичне, да се поносимо вама и да уживамо у унуцима. А види шта је од вас постало, изроди?

Старији син: Ма, иста си ти као и овај лихвар. За тебе се прича да си сачињавала такве уговоре код позајмица, да се јадник никада из њих није могао искобељати. Ти си, мајко, десетине породица истерала на улицу без игде ичега. Многи од њих су завршили у лудници, а неколико је скончало с конопцем око врата. Бог ће те казнити!

Отац: Тако се не говори с родитељима, безбожниче! Да имаш мало срама, уста не би отворио. Спрцао си пет банки а нема зашта куче да те ухвати. Шта мислиш ко ти плаћа кирију за стан? Зашто ти дају вересију у продавницама? Ко ти је платио болницу када су те недавно претукли олоши слични теби? Стиди се, пропалице!

Млађи син: Ако ћемо право, нема разлога да се вређамо. Ни родитељи ни деца нису за пример. Но, такви смо, какви смо. Предлажем да се вратимо сво троје у ову кућу и да подједнако преузмемо бригу о родитељима. Кућа је велика као хотел. Има места за све нас. Ви сте још витални и у снази, али то брзо прође. Ја бих дошао без мог партнера, а сестра нека не доводи оно ретардирано копиле. Довољно је велики да може сам да живи.

Сестра: Како те није срамота, ђубре настрано? Дете хоћеш да ми одстраниш. Једино унуче твојој мајци и твом оцу. Сигурно ћеш ти да им подариш унука! Таман да ти се изређају сви педери на сто километара одавде, дете нећеш родити!

Старији син: Е, ти си усрећила родитеље оном клипетом. Не зна ни таблицу множења. Два'ест година има, а још краде по драгсторима. И то кликере и жваке. Мора да га је правио неки малоумни чобанин? Ако ти уопште знаш ко му је отац? Никад се ниси изјаснила!

Отац: Умирите се, багро! Види се да сте наша крв. Није ово лоша идеја да се сви вратите у окриље породице. Ви овде припадате. Предлажем да одемо на вечеру, а овај разговор да оставимо за сутра. Да се смире страсти. Сутра је нови дан. Сутра ћемо наставити преговоре!

Миодраг Тасић