AFORIZMI SNEŽANE MARKO-MUSINOV

· Zagađen nam je vazduh, zagađene vode, zemlja... a najteže je što su zagađene misli – to dugo mora da se čisti.

· Kad su mere brzo odobrene, miriše na smene.

· Težina ljudi ne meri se njihovom kilažom.

· U doba pandemija, svi smo potencijalni pacijenti.

· Već su verbalne pretnje za dobre odnose smetnje.

· Čekamo da stanemo na noge, a davno smo prohodali.

· Šaci jada mnogo bogatstvo pripada.

· Mentalno zdravlje nam je sve složenije. Nikako da dođemo do odgovora šta je normalno, šta normalno nije.

· Kada je galama neplodotvorna, ćutanje jeste zakon.

· Ko uoči kvar, učinio je pravu stvar, ko grešku popravi taj se proslavi.

· Novi brendovi prođu imaju, a mnogi goli i bosi opstaju.

· Pored plate, mogli bi da nam uvedu nadnicu za strah. Svaki put kad u koverat pogledamo, mi se prestravimo.

· Nemam rukav, inače bih izvadila keca.

· Oni što su se bunili, prvi su trunuli.

· Ne sipajte drugima soli na rane, svako želi što duže da opstane.

· Da su gajili stoku, a ne ideje, creva im ne bi krčala.

· Kad se junak nameri na junaka, mrtva je trka.

· Kapiten tima = onaj ko posebna ovlašćenja ima.

· Na putu do istine, svetiljke moraju biti upaljene.

· Radije bismo bili zastupljeni u smešnom kutku, nego u čituljama.

· Puni zlosti, nemaju savesti.

· Kad borba predugo traje, strpljenje izdaje.

· Poslala bih sve dovraga, ali više ne prima.

· Ko pred rudu trči, začelje mu ne gine.

· Humor mi je specijalitet... Crni.

· Prolaze dani, noći i godine, ali najbrže pare između prstiju.

· Ko ne ume bez svađe, zaluta u beznađe.

· I predrasude sude.

· Nismo na poslu zabadava. Mi smo i za džabe.

· Onaj ko je kritikovao dobro, nikad nije od kritikovanog pozitivne ocene pobr'o.

· Nije svima cilj da dođu na vlast. Ne bi da izgube čast.

· Uvek je neko kriv. Nemamo kontrolu kad smo to mi.

· Strah je kategorija preživljavanja.

· Ne čekamo Deda Mraza... Da nam ne donese koronu.

· Iščupao bi rep volu, ali ne zna kome bi pre. Namnožili se.

· Spasavam živu glavu da bih bila u pravu.

· Oči se na tamu naviknu kako-tako, a duša na tugu – nikad.

ŠIPAK.RS