АФОРИЗМИ ЗОРАНА РАНКИЋА

Све би то само у једну реченицу стало, ал' немам толико речи.

Што су људи у стању, то човек није.

Незаборавни умиру тако што умиру они који их не заборављају.

Памети, потребна си оном ко је има.

Живот је прошао, тако да за тугу више никаквог разлога нема.

Нит' је било, нити бити може. Али јесте.

Сваког чуда за три дана доста, јер је код нас и три дана чудо.

Овај пакао је рак ако раја нема.

Често сте ми на сахрану долазили, долазили, док не поумирасте.

Невоља је у томе што ми Срби зидамо куле у облацима кад је ведро.

Срећан може бити увек само неко други.

И ко не зна да живи, зна да умре.

Што је било, биће.

Чините што нико неће, па вам се чини да чините што нико не може.

Србин воли свог вођу само ако је тај вођа он.

Док је трајао Други светски рат, бар се нисмо плашили Трећег.

Неке воле кад умру, а неке зато што су умрли.

Зоран Ранкић

ŠIPAK.RS