Ивица и Марица
- Добро
јутро госпођице, имате ли само минут времена?
- Немам,
зар не видите да куцам поруку?
- Извините,
можда ме не препознајете због маске, ја сам ваш комшија и врло сте ми потребни.
- Маните
ме се човјече, гледајте своја посла.
- Али
ја сам вас одмах препознао по дивним плавим очима и прекрасној његованој коси.
- Ја
вас још једном љубазно молим да ме оставите на миру.
- Знам
ја да сте јако љубазни, зато сам вам и пришао.
- Господине
немам ја времена да га трошим на свакога ко наиђе.
- Није
проблем, знам ја да ви млади немате времена и да вам увијек фали пара. Нећете
пуно изгубити времена и платићу вам ако треба.
- Како
вас није стид година и унучади? Можете отац да ми будете. Имате дивну жену и
дјецу. Зваћу полицију.
- Зовите
молим вас, већ три сата кружим од улаза до улаза, не могу да нађем зграду гдје
станујем.
Момир Васић
0 коментара:
Постави коментар