Časopis Šipak

ПЕСМЕ МИЛОВАНА МАРКОВИЋА

 

ПОГИБИЈА







 

Догоријева ватра у огњиште,

Снијег пада, јека се пролама.

Огњарица постаде поприште

Кад гуслар загуди, о славних мегдана.

 

Чим гудалом дотакне струне,

Из огња заискре жеравице.

Пршуте се суше, а печу кобасице;

Вино лијечи угушене буне.

 

До сад нико не страда од чаше,

Ал' да знате погибије наше:

Послије флаше, ноге бјеху тешке,

А дома се треба(ло) вратит - пјешке.

 

 

 

ЧАСТ

 

 

Каква год да дође власт,

Глобиће те и краст'.

Говориће ти лажи,

Што с' маслом не би прогута пас.

 

Ако желиш сачуват част,

Ради што год стигнеш', јер се мора;

Чистији је образ,

Иако је хљеб са девет кора.

 

 

 

БАДИЈАВНИЦИ

 

Гдје се једе, пије и гусла,

Сви су ту, јер лијепо им је бити.

А кад треба одвајат' од уста,

Засукат' рукаве и чело ознојити,

Тад нема никог - пољана је пуста;

Пријатеље можеш на прсте избројити.

 

 

 

ЧУДАН ВАКАТ (СВРАТАК)

Никад се више није зборило, 
а мање казало...

Никад се више није лагало, 
а мање сазнало...

Никад се више није писало, 
а мање читало...

Никад се више није радило, 
а мање имало...

Никад се више није учило, 
а мање знало...

Никад се више није “бусало”, 
а мање “бастало”...

Што се више закона написало, 
више се и (по)крало...

Па ви сами процијените, 
колико нам је све то ваљало...

 

МИЛОВАН МАРКОВИЋ
Подгорица, Црна Гора

 

 

 

 

Administrator ШИПАК

0 коментара:

Шипак, Београд.Сва права су задржана!Дизајн блога Игор Браца Дамњановић. Омогућава Blogger.