Болести друштва
-
Добар
дан, комшија. И ти поново лопаташ!
-
Добар
дан, ево и ја као и ти.
-
Где
ти је син?
-
Ено
га гледа резултате кладионице, а твој?
-
Мој
гледа неки спорт. Каже њему не смета снег испред куће, а ни на колима.
-
Тако
и мој, а унук још спава, уморио се од гледања у екран и од нерада.
-
Мој,
такође, а жена од јутрос спрема храну.
-
Како,
зар твоја снаја не кува, зар она нема нешто на интернету где показује шта
спрема?
-
А, па
да, она спреми порцију нечега, услика и стави на инстаграм да покаже како је
она добра домаћица, а у ствари све спрема моја жена. Још и чисти за њом јер ова
није научила ни да баци отпатке у канту.
-
Јао,
ја мислио то само моја снаја не спрема. Мада што се тиче сређивања ни син ни
унук нису бољи, бацају оне паклице од цигарета где стигну. Милион пута сам им
рекао да то не раде, али опет идем за њима.
-
Моји
довели неко куче па не чисте за њим па га зову „бебице, љубави“, а међусобно
једни на друге само вичу.
-
Еее.
У наше време то није тако било. Знало се ко је ко у кући, ко је старији ко је
млађи, па поштовање.
-
Јесте,
али наши родитељи нису чистили уместо нас нити су радили било шта уместо нас
већ су нас учили да будемо способни људи.
-
Јесте,
знам и ја да је до нас што су такви. Ми смо им све пружили да се не муче, да
све имају, хтели смо им добро, а направили смо од њих несрећне и
искомплексиране људе.
-
Тако
је, ми смо имали и младост и зрелост, а они ништа од тога јер се још увек
понашају као клинци.
-
Е, да
ми је онда ова памет била! Ма нек'су живи и здрави! Добро, комшија, идем сада у
куповину, мора неко и то да обави.
-
Ајде,
комшија, сад ћу и ја. Рече ми снаја да јој купим коњак, хоће да фламбира неко
месо.
Тања Станојевић
0 коментара:
Постави коментар