БОС КРОЗ ТРЊЕ
И вози мој воз,
сав сам битан и важан,
ко зна шта ми се мота по глави,
ма вози воз мој,
чини ми се, ко некада,
што је возио плави.
Све штекће и клопара,
прави сам машиновођа,
ма права школа стара.
Вози у пуној брзини,
мало застане на узбрдини,
па настави и сигурно заврне,
на левој кривини.
Како време лети,
све више се ватам кривине,
не сметају доле ни стрмине.
Ма лети, штекће, мој воз,
само да не прођем,
кроз трње бос.
Славица Агић
0 коментара:
Постави коментар