АФОРИЗМИ МИРОСЛАВА СРЕДАНОВИЋА

Велике силе надгледају мале народе. Да виде у коме грму лежи зец.

Издата је књижевна антологија. Поред приређивача, заступњени су и неки писци.

Многи грађани су за посматрање. Не зна се од чега живе.

Некима се по изгледу не може одредити пол. Само пипањем.

Србија није изолована. Опкољена је пријатељским земљама.

У држави влада демократски централизам. Већина се покорава владајућој мањини.

Властодршци приводе свештенике. Да би им окајали своје грехе.

„Радио Милева“ има дуге таласе. Од ува до ува.

На нашим путевима се не гине свакодневно. Гине се даноноћно.

Наши аутопутеви имају петље, скретнице, заобилазнице... И светло на крају тунела.

На Балкану је развијен ноћни живот. На Балкану се касно свањива.

Диктатор неће остати мрачна личност. Историја ће га осветлити.

Књаз Милош је за спас Србије клечао. И тако је постао велики.

Надлећу нас својим борбеним авионима. То су њихови голубчићи нашег вечног мира.

Срби у Хрватској су реметилачки народ. Борили су се против окупатора, а онда и против усташа.

Заразни коронавирус је предусретљив. Долази људима и у кућне посете.

На Антарктику нема ратова. Код њих су конфликти замрзнути.

Марко Краљевић и Милош Обилић су превазиђени. Ми хоћемо јунаке с топузима нашега доба.

Шајкача је српски бренд. У жалосној руци.

Срби се чувају вирусне заразе. Уместо три, у образ се љубе два пута.

Албанци хоће да о независности Косова разговарају са себи равнима. Са председником Америке.

Жена се ослободила терета. Збацила је са себе мушкарца.

Новинаре ретко кажњавају. Новинари одговарају само за истините вести.

Мирослав Средановић

ŠIPAK.RS