ILIJA MARKOVIĆ: NO-NO NOVA

NO-NO NOVA

U ludoj zemlji luda noć je kao i svaki drugi dan. Kad se kazaljke poklope, neko misli na vas, vi na njega, on na sebe. Život čine sitna zadovoljstva. Ostalo je predigra. Elem, ako se istorija ponavlja, onda je ovo prošlo vreme. Ponavljanje je majka mudrosti, baba, prababa... Međutim, nećemo o prošlosti. Što je bilo – biće.

Kad je sve nenormalno, ludilo je prirodna pojava. Istorija bolesti ponavlja se iz godine u godinu, iz meseca u mesec, iz dana u dan, iz časa u čas. Znamo koji su simptomi novog gripa, ali ne znamo simptome novog vremena. Pametniji smo za godišnje iskustvo, izbezumljeni - za sva vremena. Toliko smo izluđeni da nas i budale pitaju šta nam je. Da nije poremećen sistem vrednosti, posvedočiće vam svaka budala. Da glupost nije nasledna, a ludilo zarazno, ne bi nas pametnjakovići pravili budalama, a parlamentarna većina pravila se ludom. Ako ćemo pravo, niko nas ne bi napravio budalama, da mi nismo svršili pola posla.

Dok je Hag bio lokomotiva razvoja, radio je na paru. Sada je Ivin voz. Privreda se zahuktava: "Ćihu-ćihu-ćihu-hu!" Nekad nam je sve bilo ravno do Kosova. Sada je do Evrope. Narod je sluđen neviđenim uspesima, pa sad ne veruje ni očiglednim pobedama. Na toliko izvojevanih pobeda i Pir bi nam pozavideo.

Pobednici, daleko je cilj. Kad smo se našli na sredini puta, nismo mogli da se orijentišemo. Levo, desno – nigde moga sna.

Toliko je toga što nam bode oči da naprosto sumnjamo u moć akupunkture. Najviše se šuška o onima koji su se uspavali na lovorikama. Prema tome, ovome i onome, u cajtnotu smo baš zato što imamo vremena na pretek. Ako šahisti žrtvuju kvalitet, ne mora Deda Mraz. "Kvalitet života raste gore. A dole – sve je gore."

Deda Mraze, Deda Mraze, ne skreći sa staze koja izbija na evropski put!

Ilija Marković