Veliki Otac Nacije, u argou Tatanacije, čiji čitaoci to znaju, izumio je: Srbi mogu i ono što ne mogu. Nad dilemom je li to aforizam ili tvrdnja, nadvila se slutnja da je ovo drugo, znači tvrdnja, jer za aforizam On nije mario. Na to je On, u vidu mene, ni veliki ni mali, ne navodeći ni Srbe, ni Hrvate, ni Crnogorce, tri tačke, prigovorio ili odgovorio: Mi ne možemo ni ono što možemo. Svedok mi je Karlo i čitaoci.
E, sad evo ko smo, što smo i kakvi smo.
MI
Mi ne možemo ni ono što možemo.
Mi nismo ni kakvi smo.
Onakvi smo kakvi nismo.
Mi nismo ni koji smo.
Mi nismo ni ono što jesmo.
Mi nemamo ni kad imamo.
Mi mrzimo i ono što volimo.
Mi nećemo ni ono što hoćemo.
I kad smo nekakvi mi smo nikakvi.
Mi padamo i kad se dižemo.
Mi se ne dižemo ni kad ustajemo.
Mi sanjamo i kad ne spavamo.
Nama fali i kad nam pretiče.
Mi ne razumemo ni ono što nam je jasno.
Mi se bojimo i kad se ne plašimo.
Mi ginemo i kad nam se živi.
I kad nas ništa ne boli, boli nas nešto.
Kad nas ne boli ovo boli nas ono.
Ni kad smo sami mi nismo pri sebi.
Mi ne želimo ni ono za čim čeznemo.
Mi ne damo ni ono što nudimo.
Mi nudimo ono što nemamo.
I kad smo negde nema nas nigde.
I kad nismo pevali mi smo otpevali.
Mi smo gladni i kad smo siti.
I kad smo siti mi bismo jeli.
I kad nećemo mi bismo hteli.
Mi nismo trezni ni kad ne pijemo.
Mi nismo trezni ni kad smo budni.
Nas nema ni gde nas ima.
I kad smo na zemlji mi smo u oblacima.
Mi smo vezani i kad su nam ruke odrešene.
Mi i kad se bunimo na sve pristajemo.
I kad smo krivi mi smo pravi.
I kad smo pravi mi smo krivi.
I kad se smejemo, mi smo u suzama.
I kad smo obučeni, nismo naučeni.
Mi nismo ono što jesmo, a jesmo ono što nismo.
I kad smo kompletni nismo čitavi.
I kad smo svi na okupu, lako nas je prebrojati.
I kad smo sami nama je tesno.
Mi ne volimo ono što radimo, a volimo ono što nam rade.
Nama je sve kako nije, a ništa nam nije kako je.
Samo kad lažemo, mi smo istiniti.
A kad nas On ne laže, mi mu ne verujemo.
Mi i bez stida hrlimo do zida.
Umesto da nas plaćaju, nas potplaćuju.
I kad smo viđeni, mi smo izgubljeni.
Mi i kad smo usamljeni, nismo sami.
I kad učinimo koliko možemo, ostane vam koliko hoćete.
I kad smo najgori mi smo najbolji.
I kad smo najbolji mi smo najgori.
I kad imamo svega nemamo ničega.
I kad smo obučeni mi smo goli i bosi.
Kad god smo se isprsili mi smo trsili.
I kad izađemo mi smo unutra.
Da smo ikakvi ne bismo bili nikakvi
I kad se budimo mi za snom žudimo.
E, sram nas bilo kad nemamo stida!
I stid nas bilo kad nemamo srama!
Savo Martinović
Administrator ШИПАК
.jfif)
.jfif)
0 коментара:
Постави коментар