ИВАН РАЈОВИЋ: УЗГАЈАЛИШТЕ КЛОНОВА (РОМАН) 15. ДЕО

Писак аларма мобилног телефона, налик сирени олујом захваћеног китоловца, испуни спаваћу собу. Лак на сну, Гладомир прекиде са хркањем и широм отвори очи, пољуби своју успавану лепотицу, поглади је по коси и маши се мобилног који му је стајао на нахткасни поред кревета.

– Ало, Гласни – раздра се он као да свог посилног зове са терасе. Си Луј Ме се трже и потпуно искошених очију престрављено погледа у свог супруга.

Био је то само један од проверених трикова великих диктатора. Свог најближег сарадника, који би на било који начин могао да те угрози и покуша да преузме власт, требало је интелектиуално надмашити. А најбољи за то су били касни ноћни или први јутарњи сати и тренуци када би мозак потенцијалног претендента на престо био заокупљен било чиме другим, што није спадало у теорију завере, или, још горе, њену практичну примену. И Гладомир је проценио да је то тај тренутак.

– Министар Раз Гласни на телефону – послушно се одазва Раз.

– Не, него је моја гузица на телефону – бесно му одговори Гладомир – ваљда знам кога сам звао и не знам који ћеш курац на њему, али добро. Него, слушај, мудоња, сутра да одеш у то јебено Гладово и уклониш јебени предајник са којег опозиција емитује програм, а после ћемо да видимо шта ћемо са оним голубом који сере по свима нама. Нема више чекања.

– Мислите на Лабуда? – тихо упита Гласни.

– Јебем ли га, Лабуд или голуб, нека живина јесте – рече Гладомир.

– Примљено шефе – послушно рече министар – да уклонимо јебени предајник са којег голуб сере по свима нама.

– Тако некако – зачу се нервозни глас са друге стране, а онда се веза прекиде и у соби завлада мук. Црна сенка туге претрча преко лица Кинескиње, као млада кртица, али јој се поглед одмах разведри. Она весело обгрли Гладомира и пољуби га у врат од чега овога подиђоше жмарци.

Раз Гласни отпи гутљај сока од мешаног воћа и поврћа, дубоко се замисли, а онда се маши телефона и нареди да му пошаљу једну кампањолу, три пратећа возила и неколико поверљивих физикалаца. Када је екипа стигла он лично сиђе и стави се на чело конвоја решен да још током ноћи уклони проклети предајник. Брзо су стигли на одредиште, али су чекали да падне мрак и тек тада Гласни нареди радницима да предајник демонтирају, а онда га спакова у пртљажник и заповеди да се крене назад.

Тог јутра грађани Гладије који су научили да преко своје телевизије прате како им је, приметише да програма нема и спонтано почеше да се окупљају у самом центру Гладова тражећи да се предајник врати.

– Вратићу вам ја ово – рече Гладомир и са обе руке покри своје међуножје гледајући на јавном сервису виђеније Гладовчане како пред камерама плачу за својим отетим предајником. А онда оде до прозора и не одоле да са балкона своје резиденције у Гладограду поручи својим поданицима тамо негде у провинцији – Није то ништа, упалићу вам ја ту справу, па нећете моћи да крадете идеје из јебеног белог света – рече он и злобно се насмеја гледајући своје озарено лице у затамњеном стаклу. –А ти, голубе, мој голубе, тек ћеш да видиш шта те чека, даћу ја теби борбу за демократију, не био ја Гладомир Први Сериозни.

Си Луј Ме, која је на безбедној удаљености, са врата купатила, пратила читав догађај, само се прекрсти, не верујући својим очима и журно оде да се спусти у ђакузи.