ИН МЕМОРИАМ: ПРИЧЕ МИЛИВОЈА ЈОЗИЋА (1932-2021)

КАКО НАМ ИДЕ, ДОБРО И СТОЈИМО

Да смо раније гледали унапред без освртања уназад, не бисмо данас тапкали у месту. Док други напредују из дана у дан, ми каснимо из године у годину. Чак су нас и Турци превазишли у развоју, под којима смо били пола миленијума, а сада смо пола века иза њих. Олако смо остали без лаке и тешке индустрије. Многе индустријске зоне постале су зоне сумрака. Где год бацимо поглед, падне нам мрак на очи. Раније смо живели од фабричких производа, а сада живимо од продаје фабрика. Тада су фабрике биле у рукама радника, а сада су радници у рукама фабриканата. Ни у здравству није нам боље. Док је лечење било бесплатно код лекара смо ишли сваки час, а сада идемо само у задњи час. Пољопривреда нам опада и када киша пада. Због недостатка хране хранимо се на кредит, због чега ће нам потомци гладовати. О сузбијању корупције и криминала нема ни говора, да нас не би ућуткали, јер је слобода говора почела да замуцкује.

Све у свему, како нам иде, добро и стојимо.

ИМА ДА НАС НЕМА

Седим испред телевизора и гледам како наш председник дели државна одликовања домаћим и страним држављанима. Славодобитници му се дубоко захваљују на датом одликовању, на шта им председник одговара да НЕМА НА ЧЕМУ и да му је била велика част да им га додели. Свака част њему и њима, а шта је са мојим одликовањем, питам се ја.

Мислим да сам одавно заслужио да га добијем за све оно што нисам урадио а могао сам да сам био запослен. Пошто нада последња умире надам се да ће једнога дана и на мојим грудима заблистати неко одликовање. Да ме нада не би изненадила почео сам да проучавам историјат одликовања да видим када је и од чега направљена прва медаља и ко је био њен први добитник. Према археолошким налазима прва медаља направљена је од камена у камено доба, а њен први добитник био је поданик неког поглавице. Поглавица је одликовао свог поданика зато што му је направио лепо одело од јареће коже украшено птичјим перјем и лисичјим репом.

Са развојем цивилизације развијала се и технологија израде одликовања. Данашња одликовања праве се од племенитог метала и додељују се племенитим људима за племенита дела. Да би данашња одликовања имала већу тежину по значају у односу на досадашња треба их правити од ЧИСТОГ ОЛОВА и додељивати их свима док нас има, јер поред оваквог руководства има да нас нема.

***

СТРАНЧАРЕЊЕ

После дугог странчарења по туђим странкама решио сам са групом поштених грађана да оснујем своју, под називом: СУПЕР ДЕМОКРАТИЈА. Избор оваквог назива странке био је једино могућ, јер су остале странке са демократским обележјем већ постојале на папиру, као што су: Демократска странка, Демократска странка Србије, Демократски центар, Нова демократија, Демократска иницијатива, Демократска перспектива – са јасним изгледом да ће их још бити.

Узео сам папир и оловку у руке и кренуо по градовима, селима и насељима у прикупљање законом предвиђеног броја потписа грађана за регистрацију странке. За изборно надметање са оволиким бројем странака требало ми је много снаге, времена и пара. Са прикупљањем потписа почео сам поред једног Бироа рада испред којег су се тискали грађани за добијање запослења. Одзив потписника био је неочекивано велики, јер су сви очекивали да ћу им испунити сва обећања наведена у програму странке. Знајући да се наше бирачко тело пресвлачи у кабини за гласање, обећао сам им све оно што сам и ја желео да имам ако победим на изборима. За кратко време списак потписника за оснивање странке био је дужи него што треба. И поред уложеног труда у предизборној кампањи изгубио сам на изборима, али сам од добијених пара за вођење изборне кампање ипак добио све оно (и мало више од тога) што сам бирачима обећавао на предизборним скуповима.

Наставићу да учествујем и на следећим изборима, све док се изборне кампање буду финансирале из државне касе.

Миливоје Јозић