Угасили смо телевизоре. Каква грађанска
непослушност!
Чињенице јесу непобитне, али небитне!
Истина је као невидљиво мастило, изађе на видјело
тек кад отопли.
Да би заварали трагове, кренули смо уназад.
На нивоу државе имамо заједничке институције и
заједнички криминал, али не мора да значи...
Када се нађете иза браве, радујете се сваком
кључу, па макар и националном!
Потписује се као главни уредник, а сви знамо да
је то лажно представљање.
Кад професори уђу у власт, студенти им држе
лекције на улици.
И политичари се проституишу – продају своје
гласачко тијело.
Политичке партије су као лубенице, има добрих,
али се морају испробати.
Млади су се укључили у политику. Поштују изборну
ћутњу и – одлазе тамо гдје их нико, никад и ништа неће питати.
То што је неко поцрвенио, небитно је за живот у
мраку.
Неко мора да игра и улогу негативца, али не мора
да учествује у сваком филму.
Многима су споредна врата била једини излаз.
Не страхујем да ће доћи гори, него се питам кад
ће доћи до промјена.
Нема исправног одговора на погрешно питање.
Опет помињу полицијски час. Је ли у питању
дошколовавање?
У борби против хајдучије, кључни свједоци су
јатаци.
Институције система треба повремено слати на
систематске прегледе.
Они ћуте и гледају, а ја видим и – ћутим.
Лопови и њихов плијен никад нису заједно. Лопове
некад и нађу, новац – никад!
И у најбољим армијама испред војске није
командант, него извиђач.
У сукобу мишљења обично страда онај на чијој
страни није полиција.
Умире велики број грађана, што заслужних, што
ислужених.
Већину аутопутева ће нам изградити странци, ми
смо се специјализовали за ћорсокаке.
Шта ће нам електромобил, кад већина грађана нема
за струју.
Тек кад је ухваћен у клопку, звјерски смо се
обрачунали са њим.
Кад ми се попнете на ону ствар, можете да радите
шта хоћете!
Дебео му је новчаник, као и – досије.
Избјегавајте људе који се стално извињавају,
много су грешни!
Када је разријешен дужности, спонтано смо га
оставили на миру.
Некад су дјеца одлазила у бијели свијет, сад
чешће иду у бијело робље.
Сумња је пала на мене. Немају валидне доказе, али
немам ни ја алиби.
Ако немате жеља, рибица и не мора бити златна.
Епидемиолошке мјере су затвориле кафане, сад су
туче у кругу породице.
Не растјерују госте кафана само епидемиолози, ту
су и метеоролози.
Најчешће смо псовали – Пас му матер! – а сад се
чудимо откуд толики кучићи на улицама.
Јутро је паметније од вечери, ако ноћ није
превише луда.
У интеракцији приватних факултета и власти, дипломе служе за поткусуривање.
Ступили смо у брак. Због епидемиолошке ситуације
можете нам честитати на текући рачун...
Милан Пантић
Administrator ШИПАК
.jfif)
0 коментара:
Постави коментар