АФОРИЗМИ МИЛАНА ПАНТИЋА

По препоруци љекара: једна чашица ракије, чаша вина, флаша пива... Мени довољно!

Били су голи и боси... А онда се појавио љубоморни муж!

Не окрећи се сине! Знам јој мајку.

Кад вашој дјевојци и други поклањају цвијеће, то не мирише на добро.

Када је супруга са другарицама, избјегавајте комплименте. Зна она коме су упућени.

Омиљена играчка мог дјетета је смећар. Какво вријеме, такве и играчке.

И у онлајн настави има изостанака, одсутно је – знање.

Од дјеце су дигли руке, па сад школе дисциплинују – наставнике.

Поводом годишњице матуре биће уприличен маскенбал. Све мангуп до мангупа!

У моје вријеме се играо борбен фудбал. Извјештаје са утакмица смо налазили на страницама хронике.

Не стављајте у телефоне превелику меморију, оставите нешто и за мозак.

Нове генерације мобилне телефоније повећавају брзину протока информација и – дезинформација.

Мобилни оператери ускоро укидају наплату роминга у региону. Причајте о томе!

Не живим у облацима. Тамо ми је архива.

Под маскама не оперишу само хирурзи.

Неко бира вакцину, а неко, богами, и медицинску сестру.

Антитијела на корону су као пилићи, настају послије три седмице.

Сријемуш је веома здрава биљка, кад се колега наједе, мене напољу сунце огрије.

Милан Пантић

Рођен 1963. год. у Локању, општина Зворник. Гимназију завршио у Бијељини, а електротехнички факултет у Тузли. Са дужим прекидима, више од 40 година се бави писањем афоризама. Сарађивао са бројним листовима, а прве хонораре зарадио у првим бројевима „Семберских новина“. Једина збирка афоризама, претежно ратних, „Знам за јадац“ изашла је 1994. године. Био је уредник више листова и часописа. Одскора објављује афоризме у „Новостима“, „Енигматици“, „Ошишаном јежу“ и другим листовима, као и на сајтовима „Шипак“, „Сатиргора“, „Звоно.медиа“ и другим.