Моје климање главом није знак да се слажем са вама, радим вјежбе за
јачање врата.
Кад кусур
упоредим са рачуном, никад не знам шта сам платио више.
Они који на
Балкану прижељкују повратак Турака, могу са њима попити кафу и у Њемачкој.
Кад се
грађани скупе, редови се отегну.
Шупљи су ми џепови на пантолонама, сад су
ми гаће пуне ситниша.
Држава је све учинила да ријешите стамбено питање, али ви нисте
послали довољно
фискалних рачуна за наградну игру.
Немам ништа са петом колоном, пара имам само за тикет са четири
колоне.
Унутарстраначке чистке би могле избацити
из власти пуно прљавштине.
Из иностранства пратим само ружне
вијести.То даје смисао моме останку у земљи.
И кад анонимно критикујете
власт, све је очигледно.
Недостаје ми позориште, тамо већ годинама
нисам виђен.
Одијело чини човјека, зато су највећа
снижења на текстилу.
Није лако у пензији, нико не да боловање.
Гдје једни граде, а други руше, грађани су
на нули.
Војнику ништа није јасно и каже:
Разумијем! Интелектуалцу је све јасно и ћути
Почели преговори о повећању плате. Зар су
икада прекидани?!
Наше њиве најбоље рађају, имамо ђубрета и
за извоз.
Ако зависи од моје потрошње, није чудо да
је буџет празан.
Можда фотографија вриједи хиљаду ријечи,
али ко ће то запамтити.
До Београда на води дошло се преко
сплавова.
У мојој потрошачкој корпи свако воће је забрањено.
Кад корона прође, кризни штаб ће прерасти
у изборни.
Изборна кампања траје непрекидно, догодине
ће бити обиљежена годишњица.
Нећу вакцину ни у лијеву, ни десну, хоћу
на своју руку!
Милан Пантић
Administrator ШИПАК
0 коментара:
Постави коментар