У ПАНЧЕВУ ПРЕДСТАВЉЕНА АНТОЛОГИЈА РУМУНСКОГ АФОРИЗМА НА СРПСКОМ

У ПАНЧЕВУ ПРЕДСТАВЉЕНА АНТОЛОГИЈА РУМУНСКОГ АФОРИЗМА НА СРПСКОМ

Антологија румунског афоризма на српском језику под називом „Мед и отров“, преводиоца и приређивача Александра Чотрића, представљена је 10. јуна у Панчеву, у просторијама издавачке установе „Либертатеа“. Књигу је прошле године објавио Савез Срба у Румунији, са седиштем у Темишвару.

О Антологији су, поред аутора, говорили уредници „Либертатее“ Теодора Смољан и Валетин Мик који су указали на значај првог оваквог дела на српском језику, којим се читалачкој публици у Србији приближава ризница мудрости и хумора више од осамдесет истакнутих румунских стваралаца.

Смољан је нагласила да је „Антологија својеврсни духовни и културни мост који повезује два блиска народа, који се, међутим, на плану хумора и сатире, а посебно афористике, нису довољно познавали, те се сада то битно мења набоље“.

„Ако могу да упоредим афоризам са груменом злата, онда је труд аутора Александра Чотрића уложен у стварање овог дела, прави рударски посао. Он је успео да из тона и тона мукотрпно ископане камене руде румунског хумора извуче и свету дарује само најсјајније узорке“, рекао је на Валентин Мик.

Преводилац и приређивач Антологије Панчевац Александар Чотрић констатовао је да „Србе и Румуне, поред сарадње у прошлости и садашњости на плану дипломатије, политике, династичких веза, привреде, енергетике, саобраћаја и религије, повезује и склоност ка хумору, што је био начин за лакше преживљавање у тешким временима“. „Из тога су се настале и сличне афористичке школе које по бројности аутора и садржајности написаних афоризама припадају самом европском врху“, прецизирао је Чотрић. Он је публици рекао да се „у Антологији налазе мисли светски познатих и признатих румунских аутора, попут Емила Сиорана, Ежена Јонеска, Мирче Елијадеа, Михаја Еминескуа и Никите Станескуа, као и духовити и критички интонирани афоризми савремених аутора – Валеријуа Бутулескуа, Дорела Шора, Николаја Петрескуа Редија, Октава Бибереа, Ђирела Барбуа, укључујући и српско-румунске писце из Темишвара Горана Мракића, Горана Мишковића и Јадрана Кланицу и румунско-српске писце из Уздина Флорина Царана и Василеа Барбуа“.