Фотеља
Мислим
да је дошло време
да
се скине тешко бреме
да
с лакоћом наставимо
и
чуда да направимо.
Да
више не попуштамо,
горима
не допуштамо
да
с лажима својим прођу
већ
на своје место дођу.
Више
не иде овако,
на
положај дође свако
ко
лепљиве има прсте
и
ко има везе чврсте.
Онда
осили се много
мало
зна, а прича строго,
глуми
величину тешку,
ал'
ту одмах прави грешку.
Ту
покаже право лице,
а
одају га ситнице,
надменост
из њега зрачи,
такав
ведри и облачи.
Таквих
као плеве има,
увек
знају где ће с њима,
место
да их критикују,
стално
их унапређују.
Тако
да је прави час
да
се чује, дигне глас,
да
се такви склоне с власти,
али
неће лако пасти.
Јер
фотеља се услади,
лепо
му је то што ради,
ал'
упорност исплати се
и
фотеља расклати се.
Тања Станојевић
0 коментара:
Постави коментар