Младе полицајце треба подучити анатомији. Да не ломе кости, тражећи бубреге.
Гужве на полицијским шалтерима. У полицијском подруму одмах дођеш на ред.
Главни јунак мог новог романа је живот. Крај ће бити трагичан.
И наша демократија ће имати своју славу. Задушнице.
Да је наша влада пала после сваке афере, данас би била сва у модрицама.
Код нас се право на бољи живот преноси са генерације на генерацију.
Како да се разграничимо, а да свако остане на туђој земљи?
Хрватима, Мађарима, Румунима и Бугарима желим да имају најбоље комшије на свету.
Све вредно смо продали странцима. Сад нека они ратују да сачувају свој део Србије.
Србија има више полиције него што јој треба. Морамо повећаћати криминал, да људи не остану без посла.
Поносно је примити одликовање за херојско дело. Ипак, већина би се мењала са оним што уручује ореден.
Имамо само један извор информација. И он је загађен.
Школе организују матурске екскурзије по иностранству. Да се деца лакше определе кад матурирају.
Млади показују висок степен патриотизма. Воле отаџбину и радо је се сећају.
Кад бациш флашу у природу, она те надживи. Води рачуна да то не буде једино што је остало иза тебе.
Годишње десет људи добије премију на лотоу, а двадесет страда од грома. Купујте громобране, никад се не зна.
Непоуздан је. Хоће да каже истину.
Сам шетам. Не волим да ме прекидају у причи.
Равноправни смо само кад делимо моје.
Моја генерација се не сналази на асфалту. Ми смо деца калдрме.
Уживајте у трећем добу. Четвртог нема.
Колико пацова се намножило сазнамо тек кад тоне брод власти.
Бог чува Србе. Боже, чувај мало и друге.
Видимо се у читуљи. Не замерите ако касним.
Овом државом једино се још озбиљно баве афористичари.
Добривоје Антонић
0 коментара:
Постави коментар