AFORIZMI ŽELJKA ŽELETA JOVANOVIĆA

Ко има своје да казаће им –НЕ!

Политичари нас лажу за наше добро.

Наша истина је неподношљива.

Неко има ту несрећу да се успава за посао, а неко срећу да се успава на послу.

Навика је чудо.

Отац ми је раније помагао да радим домаћи и толико се навикао да ми је помагао и на факултету.

Дао ми је новац да купим диплому.

Докторат ми је за десетку.

Платио сам га десет хиљада.

У Средњем веку кажњавали су ослепљивањем.

У савременом добу смо поред очију слепи и кажњени.

Умро ми је комшија а да човек никада није био код лекара.

Није имао здравствену књижицу.

Драги камен у Србији –камен у бубрегу комшије.

Некада си справу за мучење морао да заслужиш.

Данас можеш да је купиш на одложено и да у њен екран гледаш до изнемоглости.

Да сам знао да ће ми бити оваква будућност, не бих као дете бежао у кошмарима од бабароге.

Богаство је многе променило.

Сиромашни немају новац за пластичне операције.

Најсочније се псује на српском и кука на немаштину.

Псујемо као кочијаши.

То је зато што су нас коњине возају.

Родитељи су ме касно добили.

Требали су да ме добију у неко срећније време.

Уместо малог, затвореног простора, овде добијају широк простор у медијима.

Тешко ми пада то што немам ништа тешко да ми падне на желудац.

Од како сам почео да гледам вести, излечио сам се од ниског притиска.

Жељко Желе Јовановић

ŠIPAK.RS