ŽELJKO ŽELE JOVANOVIĆ: NEPRIJATAN RUČAK

Neprijatan ručak

-Možete li mi dodati krompir salatu? –učtivo upita mladić svog potencijalnog tasta.

-Da, da... –promrmlja stariji gospodin i nastavi da prstima odvaja ribu od kostiju ne pruživši izabraniku njegove ćerke željenu salatu.

Tišina za trpezom je ponovo delimično zavladala ako uzmemo u obzir da su pomenuta ćerka, domaćin i domaćica mljackali dok su jeli. Mladić čiji su se dlanovi znojili zbog nervoze, gutao je zalogaje poput vruće serviranog otrova.

Iako ni sam sebe nije smatrao prepametnim, mladiću je bilo jasno da se on nimalo ne dopada roditeljima njegove devojke. No, voleo je svoju devojku i rešio je da pored njenog srca osvoji i srca njenih roditelja, ali je svaki njegov pokušaj bio jalov.

Uz kafu, novu tišinu i bajadere, mladić je u glavi opravdavao ovakvo postupanje njenih roditelja:„Nemam posao, nemam novac, živim kod roditelja, nisam školovan, ni pametan, moja lepota je upitna, ako baš hoću da budem iskren, ružan sam. Oni za svoju ćerku žele samo najbolje i to je razumljivo.“

Dok je srkao kafu, domaćin je krajičkom oka posmatrao svog, ako bude sreće, nesuđenog zeta i razmišljao:“Kako je samo nesnađen. I ružan. Kao lopov. Eh, da je bar lopov, imao bi novac. Šta li je ova moja glupača videla na njemu?!“

Popivši vrelu kafu, pritom izgorevši jezik, mladić se zahvalio domaćinima na gostoprimstvu i užurbano je napustio njihov dom, oslobađajući sve prisutne i sebe samog neprijatnosti.

Ćerka, razočarana ovakvim ponašanjem prvenstveno svog oca, u suzama se zaključala u svoju devojačku sobu, koja je lako mogla da postane i njena bračna soba.

Mladić se po povratku u dom njegovih roditelja takođe utamničio u sobu koju je delio sa svojom mlađom sestrom.

Dok je domaćica prala sudove koji su bili svedoci neprijatnog ručka, domaćin je gledao televiziju i ovog puta glasno izgovarao reči:“Lopovčine! Glupe, neškolovane lopovčine! Opustošiste ovu napaćenu zemlju!“

Domaćin je dan nastavio sa negodovanjem. Nervirali su ga lopovi, kakvim je smatrao one koji su vodili državu. Sa druge strane, sasvim je izvesno da bi jednog od njih prihvatio za zeta. Oni su se bar snašli.

Željko Žele Jovanović