ЈОВАН ЗАФИРОВИЋ: НЕДОУМИЦА

НЕДОУМИЦА

Од самог јутра, испред докторове ординације је било јато људи. Жене су углавном кокодакале, а мушкарци облетали у ходнику. Они који су први заузели столице у чекаоници, могли су умрети само од болести због које су дошли код лекара, и они који су цупкали и циркулисали ходником, могли су такође завршити живот од своје болести, али и од нервозе што нису нашли своје место, па да чекају седећи цео дан као сав нормалан свет.

Доктора, разуме се, није било до пола девет, јуче је изашао раније са посла па није стигао јутрос да дође на време, а онда се у једном тренутку појавио, мада га нико није препознао. Био је у тегет оделу, плавој попут неба кошуљи, тегет кравати и црним ципелама. Његова појава је заинтригирала једног пацијента који је напослетку помислио да је можда у питању доктор, али није био сигуран због стајлинга. Испочетка је мислио да се ради о неком полицајцу, а онда му се све чинило како није јер су на оделу недостајале еполете.

Тај човек никада пре није био код лекара, нестрпљиво и радознало чекао је свој ред. Прозивање пацијената је кренуло нешто мало после девет сати, кад је доктор попио кафу. Улазио је један по један пацијент по реду, и један по један преко реда.

А дошао је ред и радозналом чикици по имену Обрад, јако је желео да види је ли то тај доктор у тегет оделу што му се учинио да је полицајац или је неко други. Мада, не би било чудно, с обзиром да код нас све може, и то да се буде и једно и друго, по потреби.

Све је почело љупким гласом плавокосе медицинске сестре у минићу која је својом појавом лечила пацијенте супротног пола од ниског притиска: Обрад, молим Вас, нека Обрад уђе у ординацију.

Устао је са столице и ушао је заборавивши на бол због кога је дошао у амбуланту, у глави му је било ко ли је тај у тегет оделу, неки полицајац или доктор, ко ће га сад прегледати.

Ушавши у ординацију видео је истог човека у тегет оделу, само са белим мантилом преко и отклонио је сваку сумњу. То је, заправо, био доктор.

-Добар дан господине, изволите. Обратио се доктор Обраду. Обрад је сео и није могао да не каже пре него што изговори добар дан како је имао недоумицу све док није ушао у ординацију.

-Докторе драги, ја сам Вас срео у ходнику, али сам помислио да сте полицајац, са смешком је изговарао Обрад, али су вам недостајале еполете на раменима, па сам помислио да сте можда лекар. Ја сам први пут у болници, никада пре нисам био, не знам како код Вас функционише, не замерите ми.

-Нисам, нисам ја, мој господине Обраде, полицајац, али и ја примам мито, појаснићемо Вам све, не секирајте се, обрадићемо вас као што досад нико није.

Јован Зафировић