CHYTANIE SA SLAMKY
aforizmy
Pripravil:
Aleksandar Pavić
Preklad:
Zdenka Valentová-Belićová
Anna Čásarová
ХВАТАЊЕ ЗА СЛАМКУ
афоризми
Приредио:
Александар Павић
Превод:
Зденка
Валент Белић
Ана Часар
Ждрал
Нови
Сад
2021
ОДАБРАНИ АФОРИЗМИ:
Динар пада, страва
расте.
Ко не може самостално
да дише,
прикључе га на
респиратор.
Ко не може
самостално да мисли,
прикључе га на телевизор.
Ако живите на
кредит,
умираћете на рате.
Осумњичени је од раније познат
органима гоњења.
Зато га и не гоне.
Није страшно што је
држава отишла
на добош, већ што
је добош направљен
од наше коже.
Ставићу прст на
чело
чим сазнам где ми
је глава.
Јован Крагујевић
Народ који дозволи
да му соле памет,
умире од повишеног
притиска.
Добили смо
демократију.
Добитницима
честитамо,
а народу желимо
више среће
у наредном
извлачењу.
Народна полиција је
увек уз народ.
Само их палице
раздвајају.
Народ не води рачуна о линији.
Гута све што му
сервирају!
Толико балвана,
а ми се увек
хватамо за сламку.
Ако ме већ вучете
напред,
немојте само за
нос!
Нешко М. Илић
Није лепо да
напамет причамо о корупцији.
Дајте нам ценовник.
Тајкуни су
испливали на таласу приватизације. Радници још нису.
Образовни систем је
положио испит.
Добили смо још
једну генерацију
без будућности.
Требају нам
маштовити политичари.
Да објасне народу
како му је.
На слепом колосеку
најбрже напредује рђа.
Власт негује малог
човека.
Храни га на
кашичицу.
Зоран Додеровић
Афоризам нема комплекс величине.
Црв сумње никад не
гладује.
Сређују се бирачки
спискови.
Ко жив – ко мртав!
Власт и опозиција
договорили су
округли сто. Почиње
дијалог глувих.
Малолетнички
криминал у порасту.
Онај други одавно
је нарастао.
Сама грива не даје лавовски изглед.
Александар Павић
Отворите душу пред полицијом
јер полиција не воли затворене људе.
Да на телевизији нема емисија о кувању,
народу би и очи остале гладне.
Имамо најкреативније руководиоце.
Измислили су многа радна места.
Празне главе су најбоља амбалажа
за чување глупости.
Сиромаштво је тешко победити.
Зато су му се многи придружили.
Банке су климатизоване
да новац не поквари људе.
Владица Миленковић
Узели су правду у
своје руке. Нема правде!
За писање сатире
морате имати ону ствар. Мозак!
Код нас је мрак тотално завладао.
Сви би да буду
звезде.
Хоћемо у Европу по
сваку цену.
А то ће скупо да
нас кошта.
Наши политичари
јесу мали,
али су већ научили
како се пузи.
Народ ће стезати
каиш док не пукне!
Игор Браца Дамњановић ДИБ
Време је да се
истакне бела застава
и за планету.
Бескрај није само у
свемиру.
Налази се између
прошле и будуће плате.
Велике шпијуне
не интересују
мале тајне.
Љубав је одлично
ђубриво. Ако спалиш своја наивна љубавна писма у башти.
Врхунска
дипломатија? Када врабац потпише мировни споразум с орлом.
Следите принципе
наше тржишне економије: исплаћујте полако,
наплаћујте брзо!
Милан Кенда
За моралног
победника нема места
на победничком
постољу.
Не може се живети
испуњен живот
празних џепова.
Иако је земља
округла,
човечанство
стоји на њеној ивици.
Оптерећен сам прошлошћу. Нарочито
у погледу кредита и заосталих позајмица.
Судећи по прању
новца,
ми смо веома
чиста нација.
Вук је вуку
човек!
Милан Купецки
Занат има златно дно.
Само је политика занат без дна.
Занимљиво, шлог нас удара
чак и без циљања.
Они који на сахрани највише
плачу
обично су покојникови повериоци.
Лидери треба да
се балзамују
да се не распадну
пре својих странака.
После избора
посланици постају независни. Од својих бирача.
Данас више није у својој кожи
ни вредна књига.
Јан Хеинрих
Свет је довољно
простран за било који
број луталица.
Будала одбаци и ону
шансу
коју другима
завиди.
Глупост се шири брзином светлости.
Зашто не постоји закон о ширењу
људске глупости?
Не разумем зашто жалбе качимо на табле. За шта нам
служи мачков реп?!
Деци
говоримо истину
у
нади да ионако неће поверовати.
Повратак природи је
могућ,
уколико је
пронађемо.
Владо Јаворски
Живети здраво не значи живети:
нит’ лук јести нит’ мирисати.
Пажња! Све што
заврши на сметлишту историје може да се рециклира!
Многи од оних који су подлегли ниским страстима, имали су о себи
високо мишљење.
Да би човек могао да живи као у
рају, углавном мора имати ђаволску срећу.
Пре венчања би
се појели од љубави,
после свадбе су једно другом камен у желуцу.
Многи који су желели да са
истином изађу на видело, морали су да са њом изађу
чак преко границе.
Људовит Мајер
Испирање мозга
је постало део
психохигијене.
прераста у завист.
Причао је мало, не зато што
није имао шта да каже, већ зато што је морао много тога да прећути.
Политичар одлази у пензију када више није у стању да лаже ни да обећава.
Људска заједница ни
не слути
колико је за њу опасан
човек.
Не можеш завртети памет ономе
ко има празну главу.
Јан Грешак
УНИВЕРЗАЛНИ ЈЕЗИК АФОРИЗМА
Чаролија, како са што мање речи што више рећи, једна је од најважнијих нити
у књижевном стваралаштву. Афоризам је сажета, а захтевна форма. Афористичар попут вајара од-бацује све сувишно. Бриткост
духа, привидна једноставност, актуелност, парадокс, истанчан хумор – састојци
су без којих нема доброг афо-ризма. Језгровита, али и богата изрека, свемир у
капи воде, истина и по на малом простору, неке су од мисли о афоризму.
На простору
Балкана друштвени земљо-треси постали су нормална појава. Деведесте године XX века донеле су нам
распад државе, ратна дејства, НАТО бомбардовање...
Драматични
догађаји престижу један други. Могли бисмо слободно рећи да се сатира овде
живи. Посао сатиричара је да буде пажљив посматрач, да пронађе свој угао када
бележи доживљај. Универзални језик афоризма уочава сличну проблематику у
различитим срединама. Корупција, лицемерје, последице транзиције, полтронство,
непотизам, у последње време и ситуација око короне, свеприсутне су појаве.
Први број Шипка појавио се 1.
априла 2011. и до данас је изашло око 100 бројева. Осим аутора из Србије и с простора бивше Југославије, уредник Игор
Дамњановић ДИБ објављује и ствараоце из других земаља где су своје место нашли
и афористичари из Словачке.
Дужи
временски период хумористичко-сатирични светионик у Словачкој био је часопис Рохач. Круг афористичара постаје хипер-активан
крајем педесетих и почетком шездесетих година. Након политичких промена 1989.
године Рохач нестаје с културне мапе.
У кратком периоду главни уредник Новог
рохача био је и Милан Купецки. Своју мисију наставио је оснивањем Хуморикона с циљем да оживи хумористичку
сцену у Словачкој. Међу сарадницима Хуморикона
су и хумористи из суседних земаља, а посредством часописа Шипак и афористичари из Србије и региона.
У књизи Хватање за сламку представљено је 12
аутора, по шест из сваке земље. Успостављен је важан мост културне сарадње два
блиска народа. Не треба нарочито да наглашавам од каквог је значаја
објављивање овакве књиге. Искрено се надам да је ово наше Хватање за сламку само почетак и подстицај сличним покушајима у
будућности.
Александар Павић
0 коментара:
Постави коментар