САТИРИЧАРИ КОЈЕ СМО ИЗГУБИЛИ У 2021.
У 2021. години у Србији, региону и Европи преминули су бројни истакнути књижевници, међу њима и они који су оставили посебно значајан траг у области хумора и сатире.
Драган Радовић (1955), песник, сатиричар, књижевни критичар, професор књижевности и уредник програма Лесковачког културног центра напустио нас је 3. јануара у Лесковцу због последица вируса корона. Објављивао је сатиричне радове у „Јежу“, прилоге за децу у „Змају“, а сарађивао је и са другим листовима и часописима.
Миљурко Вукадиновић (1953), песник, есејиста, прозни писац, антологичар, преводилац, члан Београдског афористичарског круга и уредник трибина Удружења књижевника Србије умро је у Београду од истог вируса 11. јануара ове године. Биће запамћен и по томе што је писао је сатиричну поезију и афоризме.
Миливоје Јозић, хумориста и сатиричар, такође члан БАК-а, изгубио је 6. фебруара битку против савремене пандемијске болести у земунској болници, у 89. години. Хумористичко-сатиричне прилоге објављивао је у „Јежу“, „Новостима“, „Политици“, и „Етни“, а аутор је и четири књиге сатире.
Корона је однела 19. фебруара са овог света и легендарног кантаутора Ђорђа Балашевића у 68. години. Био је истакнути музичар, певач, композитор, песник, прозни писац, али и хумориста и сатиричар. Многе Балашевићеве песме су сатиричне провенијенције, попут: “За трећу смену”, “Блуз мутне воде”, “Солитер”, “Криви смо ми”, “Ја лузер?”, “Намћор”, “Слобода не”, “Дно дна”…
Један од најпознатијих и најпризнатијих руских и светских афористичара Аркадиј Давидович (1930), скончао је 25. фебруара у граду Вороњежу. Срце деведесетогодишњег писца престало је да куца у градској болници. Две недеље раније објављено је да је оболео од коронавируса. Сматра се једним од најпродуктивнијих афористичара на свету, јер је написао више од сто хиљада афоризама. Његова дела су уврштена у готово све збирке афоризама на руском језику, а превођен је и на српски језик.
Крајем фебруара афористичка сцена остала је без Предрага Пјевића, рођеног 1935. године у Бајиној Башти. Афоризме је дуже од пола века објављивао у „Јежу“, а сарађивао је и у „Хумору“, „ББ гласу“, „Енигматици“, „Разбибризи“, „Афоризму“... Написао је седам књига афоризама.
Корона је 30. марта покосила и Добрашина Јелића у 75. години. Овај писац, рођен у Слатини код Андријевице, а преминуо у Београду, писао је прозу, поезију, афоризме, књижевну и ликовну критику. Заступљен је у Антологији црногорског афоризма „Ријетке честице“.
Владимир Јагличић, приповедач, песник, књижевни критичар, сатиричар и преводилац, завршио је земни живот почетком априла у родном Крагјевцу у шездесетој години. Написао је око три стотине кратких прича и више од двадесет збирки поезије.
Тимошенко Милосављевић имао је 73. године када је 16. априла у нишкој болници отишао у сећања својих блиских и бројних читалаца. Рођен у Прокупљу, био је новинар, сатиричар, афористичар, драмски писац, позоришни и филмски критичар. Био је члан БАК-а, дугогодишњи новинар и уредник нишких „Народних новина“.
У 91. години у Софији је крајем априла вечни мир пронашао Ганчо Савов, бугарски књижевник, научник, публицистa, преводилац и професор универзитета. Од 1974. до 1985. био је у затвору под лажном оптужбом за велеиздају а, заправо, због отвореног залагања за зближавање бугарског народа са Србима. Био је члан редакције часописа за хумор и сатиру „Стршел“. Писао је афоризме, а на српском језику их је записивао током служење затворске казне, како не би заборавио наш језик.
Драган Палдрмић, рођен 1974. у Пљевљима, неколико година се храбро борио против канцера, а његово срце је последњи пут откуцало 10. маја на клиници у Истанбулу. Остаће у сећању поштовалаца као песник, публициста, сатиричар и културни посленик, пре свега, као дугогодишњи члан жирија и председник савета регионалне манифестације Дани хумора и сатире „Вуко Безаревић“ у Пљевљима.
У Београду је 11. јуна у 79. години отишао у легенду Зоран Станојевић, сатиричар, писац за децу, новинар, радио-водитељ, преводилац и члан БАК-а. Од 1977. објавио је стотине хумористичко-сатиричних прича. Међу његовим књигама издвајају се: „Познавање писца“, „Познавање свега“, „Књига“, „Црта испод свега“, „Мислим по кућама“ (сатиричне приче) и „Нама није ни како нам јесте“ (афоризми).
Милан Ласица, познати словачки комичар, драмски писац, романописац, текстописац, афористичар, глумац, редитељ, модератор и певач заувек је напустио свет 18. јула у 81. години. Преминуо је на сцени, где је са оркестром наступао на годишњем концерту у Братислави
Седамдесет девет година имао је члан БАК-а, афористичар и песник Србољуб Срба Павловић када је половином септембра издахнуо у Београду. Аутор је 28 књига, међу којима се издвајају збирке афоризама: „Јеванђеље по антихристу“, „Благослови богиње Ире“, „Кукољево житје“, „Спасите наше душе“, и „Јеретички тефтер“. Писао је и поезију, а његове песме за децу налазе се у школским програмима.
У Подгорици се, почетком октобра, у 78. години, преселио у вечност Радомир Рацковић, афористичар, аутор прича, песник и епиграмиста. Објавио је неколико збирки афоризама и књигу хуморески, песама и епиграма „Опаске без маске“ (1995). Заступљен је у антологијама афоризама објављеним у Србији и Црној Гори.
Александар ЧОТРИЋ
0 коментара:
Постави коментар