У развијеним државама јасна је разлика између
потрошачке корпе и луксуза. У Србији је луксуз наћи ишта у потрошачкој корпи.
Изградњом нових путева младима дајемо могућност да што
брже оду из ове земље, а изградњом нових фабрика и разлог за то.
Србија
је слободна земља, слободна у избору новог налогодавца.
Коначно излазимо на прави пут. Прави или криви, ми
срљамо у провалију.
Назире се светло на крају тунела. Можда је ипак боље да не видимо где смо.
Црна овца је црна зато што не дозвољава да је фарбају.
У Србији и даље траје појачана емисија отровних
гасова. Срећом, смрад се још увек не осећа преко телевизора.
Оснивањем академије младих лидера, Србија коначно
хвата корак с најразвијенијим земљама. Оне већ одавно имају кловновске колеџе.
Договорили смо се око трошкова. Они ће да их праве, а
ми ћемо да плаћамо.
Последљих неколико година Србија губи рекордан број
становника. Шта ти је навика, Срби беже од благостања у потрази за лошим
животом.
Враг је однео шалу. Одавно наши избори нису ствар збиље, па самим тим ни
победа на истим.
Србија не ћути зато што је слаба, већ зато што није јака.
Без муке нема науке. Срби су изгледа вољни да уче читавог живота.
Незаустављиво напредујемо брзим кораком. Углавном је
тако кадa идеш низбрдо.
УПРАВА НАПОЉЕ! Зар није опасно да такви буду на
слободи?
Стефан Петковић
0 коментара:
Постави коментар