AFORIZMI ŽIVKA PRODANOVIĆA

Živko Prodanović

Bliži se kraj pandemije. Reče posljednji čovjek na svijetu.

Bog je prvo sebi bradu napravio. To i bezbožnici kažu.

Bolje je groblje mobitela, nego roblje mobitela.

Freudov kutak – doktore, pomozite mi. Nikako da nađem bolest koja bi mi odgovarala.

I mali čovjek može upropastiti velika djela.

Ima ljudi koji su ološ i prije nego što se pokaže da su ološ.

Ja sam stari nevjernik – ne vjerujem u iskrenost politike.

Ja sam žrtva loših međuljudskih odnosa. Reče bomba.

Je li to slučajno da o najvećim propalicama, javnost najmanje zna.

Kad bi mene pitali ja bih cijepljenje zakonom zabranila. Kaže korona.

Kaže se da se ne bacaju biseri pred svinje. Ipak, sve zavisi o tome čije su svinje.

Kod nas je i nada u bolje sutra na remontu.

Komadanje života – tek kada je propao shvatio je kakav je život mogao imati.

Mnogima je od svih jubileja najdraža godišnjica razvoda braka.

Nadam se da nitko neće napisati moju autobiografiju.

Nema slavljeničke ruže bez slavljeničkog trna.

Nisu svi antivakseri isti. Jedni su već dobili koronu, drugi još nisu.

On je tako darežljiv. Eto, neki dan si je poklonio novi mercedes.

Ponavljanje je majka mudrosti. Reče muž i udari ženu.

Pustio bih mozak na pašu, ali previše je samozvanih pastira.

Sve mi se čini da moja sreća nema sreću.

Varaju se oni koji misle da šutnja nije naporan posao.

ŠIPAK.RS