Најстрашније што неко људско биће може да задеси
је да га окупира вођа.
Егзорцизам за ову напаст још није успостваљен.
Кад год узмем власт у уста остане ми горак укус.
Да се ја питам, он се више не би питао.
И политичари су почели да излазе из фрижидера.
Кварљииве понуде су се увек чувале у хладњаку.
Слетели смо у моралну провалију.
Нема трагова кочења.
Историја је безосећајна.
Страхоте рата само забележи и наставили даље.
У светским ратовима увек смо били на победничкој,
али не и на правој страни.
Кад смо ми дошли на ред, нестало шаргарепе.
Остали само штапови.
Ставили смо себи националну диоптрију.
Не видимо стварност, а прошлост нам је јасна к'о
дан.
Поносимо се само прецима који су нешто оставили.
Ретко онима који су нешто учинили.
Комшија се уобразио, ником се не јавља.
Као да је прешао 3%.
Кад год добро размислим, ништа не кажем.
Грех спада у приоритетно људско право.
Комшилук је порота за најтеже пресуде.
Само смрт никада не умире.
Добривоје Антонић
Administrator ШИПАК
0 коментара:
Постави коментар