АФОРИЗМИ ДОБРИВОЈА АНТОНИЋА

АФОРИЗМИ ДОБРИВОЈА АНТОНИЋА

Притискају нас да признамо Косово.

Признајемо, Косово је наше.

Савезници нас увек продају на врхунцу наше оданости.

Тад нам је цена највећа.

Сложене су све коцкице наше стварности.

Добили смо лавиринт из кога нема излаза.

Председник користи лажне лекове да нас излечи од сурове стварности.

И народ све прогута.

Постоје две школе мишљења о нашој збиљи.

Једни мисле да нам је тешко, други да нам није лако.

Данас је сваки новорођени Србин озбиљан

кандидат за великомученика.

На овим просторима смењују се љубав, братство, јединство, мржња, ратови, прогони...

Не нужно тим редом.

Срби кажу бело, а Хрвати бијело.

Црно нам је заједничко.

Народ се колективно опије пред сваке изборе.

Онда четири године пати од главобоље.

Одахнемо чим почне заседање скупштине.

Знамо да су сви згубидани на једном месту.

Срећу опозицији увек поквари неки тројански коњ.

Кад говориш оно што мислиш, они што те слушају мисле да си луд.

Кад говриш оно што мисле они што те слушају, сматрају да си геније.

Да бих изгурао још коју годину, мораћу да преврнем живот,

као стари капут.

Знам човека.

Угледни градски алкохоличар.

Нигде не журимо.

Чекамо да буде касно.

Добривоје Антонић

Pin it

ŠIPAK.RS