ОДБРАНА
Чини се да је овај свет
бољи од других у свему,
нешто налик на трешњин цвет
са трутовима на њему.
Kао да злочесте луде,
скривене сенком сивила,
зли демони још не буде
из пакленог ништавила.
Делује као проста ствар
за блаженог идиота,
да до смрти добије дар
у виду искре живота.
Али иста замка вреба
људе, глисте, цвеће, жабе…
јер ти дарови са неба
никад не падају џабе.
Поука нам стално стиже,
тупо одаслана с врха,
та вештина да се гмиже
не сме да постане сврха.
Могуће је и без циља,
тек из обести ил вица,
у мноштву изобиља
бити трезна пијавица.
Заблуда је у суштини
трик који су нишчи стисли,
па се сваком крелцу чини
да он мисли како мисли.
А све што се голо роди,
и после обуке слуге,
просто тражи да се води,
да живи за неке друге.
И лупамо главом у зид
склупчани у том сну-јави,
а човек је само привид
у својој, а туђој глави.
Бранимо своје житије
без било какве потребе,
а нико неће нити је
измислио самог себе.
Извајани смо у праху
да уз лудовање смело
градимо на смртном страху
туђег ума трошно дело.
Иван Рајовић
Administrator Marina Raičević
0 коментара:
Постави коментар