АРМАГЕДОН
И овај дан је грозно празан,
слепци на трговима глуваре,
сиротиња опседа казан,
робијаши пљују чуваре.
Лудница се око нас шири,
зликовци су мера вредности,
ужас из сваког грма вири,
страх нам нагриза кости.
Све што је иоле вредело
умукло је и стало,
из свести сасвим избледело
или је спало на мало.
Човек је брату постао вук,
жена жени бесна вучица,
свуда око нас царује мук,
не мази нас Божја ручица.
Пепео, псовке, смрад и јека,
звек оружја и шлемова звон,
све оно што нас сутра чека
личи на слућени Армагедон.
Све вредно сад безвредни руше,
права је реткост душа чиста,
сви се у глибу до врата гуше,
а чека се повратак Христа.
Али, чини се по свему
да од тога нема ништа,
страх је склупчан и у њему
пред најездом чудовишта.
БОЈЕВИ МИР
Под јарболима срозане ћуте
дречавих застава бледе рите,
а усред зеленог парка ћуте
румене вође бивше елите.
Силни предају своја знамења
у помраченом зениту славе
док из шута и хрпа камења
злокобно кевћу бојеве главе.
ФАШИСТИ
Обријаних јајастих ћела
фашистоиди су на потиљке
урезали своја начела
тупа или налик на шиљке.
Из строја претња оштра звони
на аријевском путу снова
како су нам једино они
виша бића челичног кова.
Kао да корпус води Дуче
бат мартинки, зачин екстази,
крв пулсира, а срце туче:
гази, гази, гази, гази...
Баш као из једног трилера,
у смогу кроз бљештање блица,
опипљив расте дух фирера
над димњацима Аушвица.
Очима птичара пуног сете
чергари кришом прате параду
док се плете на тлу планете
ловоров венац великом гаду.
Иван Рајовић
Administrator Marina Raičević
0 коментара:
Постави коментар