КЊИГА СЛОВАЧКОГ АУТОРА НА СРПСКОМ

Из штампе је управо изашла књига афоризама словачког писца Ондреја Каламара "К.О. од О.К", коју је објавила београдска издавачка кућа "Computech", у преводу Александра Чотрића. Каламар је афирмисани и уважени словачки песник, сатиричар, прозаиста и сценариста из града Зволена, који се сада представља српској публици најкраћом књижевном формом. Каламар је прошлогодишњи добитник признања "Екселенција сатире", Удружења књижевника Србије, а објављивање ове књиге подржао је Фонд СЛОЛИА из Братиславе, намењен афирмисању дела словачке књижевности на страним језицима. Преводилац књиге Александар Чотрић, написао је и предговор у којем истиче:

ЕКСПЛОЗИЈА ИДЕЈА

„Афоризми су нека врста експлозије идеја“ – овако Ондреј Каламар карактерише своје стваралаштво у области најсажетијег литерарног израза. Кад већ тако размишља наш афористичар, цитирајмо српског познаваоца сатире Жарка Требјешанина, који сматра да „афоризам најплеменитије врсте представља увек фитиљ који води до експлозивног самоосвешћења, до буђења и побуне, а није анестетик и супститут за побуну“. А словачки књижевни критичар који анализира Каламаров опус, истиче да „афоризми представљају најмагичнију и најпоетичнију ствар коју мастило може да створи“.

Каламар, несумњиво, припада најпознатијим, најпродуктивнијим и најдаровитијим словачким афористичарима, којега смо први пут у Србији упознали захваљујући преводима Мартина Пребуђиле из Старе Пазове, који сматра да следећи афоризам на најбољи начин изражава дух савремене словачке афористике: "Не заборавите. Да нема живота, не бисмо имали шта да псујемо".

Словачки писац нам блеском свога духа осветљава и ону тамнију страну друштва. Он настоји да открије и жигоше све што је у сфери негативног спектра људског и друштвеног понашања. Чини то поетски лепршаво, разиграно и распевано и филозофски мудро, моралистички и поучно. Он афоризме види као начин и средства да се сам забави, а затим да такву реакцију производе и код других. Зато неки његови литерарни записи личе на успеле вицеве:

"Лекар каже пацијенту:

– Имам за вас две вести, добру и лошу. Дакле, болесни сте.

– А сада реците ону добру, господине докторе.

– То је била она добра... "

Књига „К.О. од О.К.“, објављена 2018. године у Словачкој, садржи све оно што је Каламара учинило популарним код великог броја читалаца у родној земљи: упечатљиве животне истине, неочекиване расплете, нове погледе на општепознате чињенице, бритки хумор и оштро расуђивање... Не само што читаоцу даје разлог за осмех, већ аутор подстиче свог читаоца да размишља, да чита, да спозна истину о стварима, које је осећао, али није могао тако сажето да формулише. Иако не морате у свему да се слажете са афористичарем, осмех који вам ова књига измамљује на лицу даје за право читаоцима да је узму у руке, отворе је, прелистају, климају главом у знак слагања или на духовном плану полемишу са аутором.

У Каламаровим параболама, мислима и досеткама има много двосмислености, шифрованих порука, маскираних идеја и вербалних акробација. Ауторова интенција је да голица, убада, задиркује и провоцира. То постиже рачвастим реченицама које садрже хумор, иронију, фантастику, парадокс и игру речи.

Понекад из кратких реченица провејава аутоцинично домишљање крајње неочекиваног обрта: "И ја бих штедео, али немам новац за то": "Проклетство! Више се ни лажима не може веровати". Упозорава нас сатиричар и подсећа да живимо у времену такозване „постистине“, када се обистињује Орвелово пророчанство: „У свету у којем је све обмана, говорити истину је револуционарни чин“.

Политика, по дефиницији, треба да буде делатност за јавно добро – то су њени темељи или корени, а политичари су постали асови безакоња. То труло стање друштва Каламар нам, како запажа Витомир Теофиловић, дочарава двоструком стилском фигуром – логичком аналогијом и флоралном алегоријом: "Што сте ближи корену, даљи сте од плодова".

У свом афористичарском исказу он је конкретан и директан: "Кад ће у Словачкој бити добро? Кад уместо фабрика буду затварани политичари".

Овај афористичар има моћ да од сваког предлошка, изреке, фразе, пословице или изјаве створи успео афоризам са снажним личним печатом. Његове реченице изванредно кореспондирају са очекивањима читалаца јер су „поезија у мислима“ и „мисли у поезији“.

У Србији и на Балкану афоризми и афористичари су популарни. У српској афористици постоји традиција која сеже у 18. век. Новине и часописи објављују афоризме, постоје фестивали хумора и сатире, додељују се признања и егзистирају удружења афористичара. Годишње се на српском језику појави око педесет књига овог жанра. Међутим, диспропорционално интересовању, на нашем језику је објављен мали број ауторских збирки иностраних афористичара. Толико мали, да се могу избројати на прстима руку. Захваљујући овој књизи, љубитељи „монументалних минијатура“ у прилици су да, поред Енглеза Оскара Вајлда, Пољака Станислава Јежија Леца, Руса Аркадија Давидовича и Константина Мелихана, Румуна Емила Сиорана, Валеријуа Бутулескуа и Николаја Петресука, упознају и комплетније стваралаштво једног словачког афористичара, и то оног који, по оригиналности и квалитету, предњачи у својој земљи.

Кроз један афоризам наш аутор поручује: "У доброј књизи свака страна је добра".

С уверењем да то важи и за књигу пред вама, срдачно вам је препоручујемо и додајемо: На доброј страни добар је сваки афоризам.

Афоризми Ондреја Каламара и његових колега, како примећује Радомир Андрић, „упознају нас са специфичним смехом Словака и откривају настојања људи да се на духовит начин обрачунају са сопственим самообманама, обезбеђујући изван потрошене соцреалистичке поетике виши степен унутрашње слободе и различитих својстава демократије, тематско-мотивски сагледане у вишезначним датостима: историје, геополитике, социологије, филозофије, етнологије, антропологије, психологије, естетике – заправо, свега уочљивог у обележјима словачког националног идентитета“...

Александар Чотрић