MOMČILO MIHAJLOVIĆ - RADOST I STREPNJA

RADOST I STREPNJA

Sveti oče papo,

Evo ponovo do nas stižu srećni glasovi da nam se u posetu spremaš. Srca nam se beskrajno raduju dolasku tvom, ali nam i strepnja dušu tišti. Znamo da te breme godina pritiska i da te Gospod bolestima kuša. A kod nas je već zima počela i vetrovi hladni krv lede. Grcajući u suzama molimo te da put odložiš. Ljubav i briga naša jači su od sebične želje za tobom. Na proleće kad...

Prekidam sa ovim lupetanjem momentalno. Sveti oče, Jovane, razgovaraću sa tobom otvoreno kao hrišćanin sa hrišćaninom. Dakle kolega, potpuni užas me je obuzeo kada sam čuo da ponovo razmišljaš o dolasku u Srbiju. Ne spavam, ne jedem, život mi se pretvorio u košmar. Satima se molim Svetom Vasiliju Ostroškom, Svetoj Petki i Svetom Kralju Milutinu da od svoje namere odustaneš. Zašto? Zato sveti oče, zato Pavle, zato čoveče božji što se bojim da bi te neko mogao lišiti života. Ukokaće te neki luđak. Sumnjaš? Nemoj da sumnjaš. Ovde manijaka ima tušta i tma. Da smo izvozili manijake imali bismo veće devizne rezerve od Japana. Ubeđen sam da mnogi od njih već trljaju krpicama svoje voljene puške, da otkopavaju raketne bacače i da vežbaju zamah sa bombom u ruci. Veruj mi, zveknuće te. Mrze te. Ne pitaj me zašto te mrze. Duga je to i komplikovana priča.

Ti znaš Žan Pole da su ovde kasapili kraljeve i kraljice, rešetali nadvojvode i poslanike, mučki ubijali kneževe i premijere, upucavali prestolonaslednike, trovali patrijarhe... Da li želiš svojim prisustvom da uveličaš spisak? Jer, sigurno će te overiti.

Jasno je meni da se ti smrti ne plašiš. A što bi se i plašio. Iako je tebi. Tebe će gore dočekati na najvišem nivou. Dobar dan, dobrodošli, izvolite u vaš apartman za mučenike sa đakuzijem, kućnim bioskopom i kablovskom, a ovo su vam ključevi od Ferarija. Ode ti u raj.

A šta ćemo mi dragi Huane? Već vidim naslove od pola metra - Srbi ubili papu. Već čujem kako zgrožena planeta bruji - zločinci, ubice, divijaci. Osudiće nas i izopštiti. Putevi i pruge će nas zaobilaziti kao da smo leprozni. Dunavu će promeniti tok. Jeleni, ptice i pčele će bežati od nas. Skapavademo od gladi i bolesti. Odosmo mi u pakao. I zato te Đovani ponovo na kolenima preklinjem - ne dolazi - roknuće te. Vrlo važno što ovde nikada nisi bio. Ništa nisi propustio kunem ti se.

Ako ti se baš toliko putuje što ne odeš negde gde te vole. Što ne odeš na Jamajku da ogreješ stare kosti. Ej, čoveče, Pavao, Jamajka! Izležavaš se na plaži i slušaš rege. A ovde, nikako - izbušiće te. Naravno, postoji mogućnost da ja paničim bez razloga. Postoji mogućnost da grešim. Mislim, možda te promaše.

A ako si toliko tvrdoglav i nedokazan pa ipak dođeš, drži se sledećeg plana. Čim sletiš na aerodrom poljubi svetu srpsku zemlju i izjavi da prelaziš u pravoslavlje. To će ti Džone, možda sačuvati glavu. Kažem možda jer ni to ti nije neka garancija. Šta si dosad čekao?

Momčilo Mihajlović