RADIVOJE JEVTIĆ JENKI - GROBAR

GROBAR

Sve je u mome pogrebnom preduzeću "Večni mir" teklo po planu. Produktivnost je bila na zadovoljavajućem nivou. Narod, predmet rada je i dalje umirao sa povećanim intenzitetom. Plate su bile dobre sa određenim povećanjima u zimskim mesecima. Sve u svemu u "Večnom miru" je bilo kako treba.

Onda nastupiše promene i privatizacija. "Večni mir" se pretvorio u večni nemir. Izađosmo na tender i kratkom vremenu "Večni mir" dobi novog gazdu. On utvrdi da ima viška radne snage i ja se kao višak uz skromu otpremninu, nađoh na ulici bez posla.

Probah kao i ostali da se bavim švercom i da valjam "travu", ali me brzo uhvatiše i zamalo da dopadnem zatvora. Jednog dana, ubijajući vreme uz čašu kisele vode u bifeu slučajno mi pade pogled na zaboravljene novine, sa otvorenom stranom "crna hronika". U njima sve sama ubistva iz sačekuša. I proradi mi pile. Čista logika. Ako ovoliki narod gine od nepoznatih izvršioca, potrebno je da se leševi prikriju, odnosno tajno sahrane i utre im se svaki trag.

Sutradan odoh u trgovinski sud i registrovah firmu "Noćni spokoj". Novopečenu firmu smestih u prostorije napuštene prodavnice prehrambene robe. Uvedoh kontakt telefon i zadovoljno trljajući ruke sedoh da čekam klijentelu.

Nije prošlo mnogo vremena, i oglasi se telefon. Podigoh slušalicu, sa druge strane se začu strogi glas:
"Noćni spokoj!"
"Da izvolite, šta treba", upitah poslovno.
"U ponoć, na kraju južnog dela novog groblja imate dva ukopa. Sto evra po grobu. Jasno!"
"Na usluzi, biće posao obavljen", rekoh mirnim glasom.

Odmah telefonom pozvah nezaposlenog kolegu. Potrpasmo u polovni stojadin alat i u ponoć pravo na groblje. Do jutra završismo posao i na ruke, na licu mesta primih dvesta evra.

Posao krenu. Pozivi sa svih strana, ne može da se stigne sve da se obavi u roku. Te pod hitno zaposlih još dva radnika i sekretaricu da prima porudzbine. Za kratko vreme kupih novi mercedes, dozidah sprat na kući i sina poslah u inostranstvo na školovanje.

Nekada sretnem bivše kolege iz "Večnog mira". Kada pitaju kako mi ide odgovorim im lakonski sa smeškom: Za grobara u Srbiji, koji zna da kopa i da zakopa u diskreciji nema zime!