НЕЧИСТ
На мосту, који је изградила једна држава, преотела друга, а сада спаја нове двије,
освануло је говно. И то како говно! Огромно. Неко се честито испразнио. Можда и није људско,
можда је у питању неки расни пас. Али свеједно, нико га није уклонио и сви који су тога дана
прелазили мост, или су га обишли, или су нагазили на њега.
Могло би се пронаћи његово поријекло. Све је покривено камерама. Услов је да они
које интересује знају да рукују новим технологијама. И да желе да пронађу. А и шта би се тиме
постигло? Да се неко етикетира да је сероња. Ко да се то и до сада није сазнало. Та чињеница
свакако не би уклонила говно са моста.
За уклањање датог објекта, важно је утврдити чињеницу у којој се држави оно затекло.
Свакако није на пола моста, а и да јесте, не значи да је ту граница. Прво, нико поуздано, без
геометара и разних државних комисија, не зна гдје је та линија раздвајања и спајања. Ријека
често мијења корито, а у томе јој помажу и људи који експлоатишу шљунак или ријеку
затрпавају разноразном отпади.
И кад би се поуздано знала територијална припадност, питање је ко би га могао
очистити. Требало би да то раде комуналци, али они немају у опису послова чишћење моста.
Да имају, све би већ било почишћено. А и да је у опису послова, сви су већ распоређени,
поготово сада, у јесен, кад опада лишће. Било би логично да то уради комуналац чији је рејон
најближи мосту, било ове или оне државе. Е, ту већ наступају нови проблеми, комуналци не
носе са собом ни пасош, ни личну карту. Не могу преко границе.
Ето, сад, и да их пусте да то почисте, шта да раде са њим. Да га баце у ријеку? Не иде да
се загађује животна средина, да се говна бацају у ријеку. Доста је оно што долази из
канализације, па сад да се баца и са моста. Да га увезу преко границе, требало би га
оцаринити. Нема те ставке у тарифама, а и смрди. Прописи на границама се морају поштовати.
Требала би и потврда о санитарној исправности. Нема те службе на овом пјешачком мосту.
Елем, проблем је просто нерјешив. Преостаје нада да ће неопрезни пјешаци, они који
су дигли нос и они који не знају куд ударају, хтјели, не хтјели, проблем ријешити у ходу. Сви ће
помало да осјете рјешавање тог питања. Све се може, кад се људи сложе. Зато смо људи.
Милан Пантић
0 коментара:
Постави коментар