BRANISLAV NUŠIĆ - MINISTARSKO PRASE

MINISTARSKO PRASE

Vi ste svi, razume se, jeli o Božiću prase. A znate li šta sam ja jeo? Prvog dana Božića jeo sam supu i rimflajš, drugog dana Božića jeo sam takođe supu i rimflajš, a trećeg dana sam ručao krmenadle, koliko da i za mojim stolom zamiriše svinjetina.

Ostao sam bez praseta i to, zamislite, pošto sam ga već i sagledao, pošto sam ga imao u svojim rukama.

Kupio sam lepo prase kao i svaki drugi domaćin što je kupio, i to još u petak, kad su bili jevtiniji. Doneo ga kući i svi smo ga redom pipali i uzvikivali: "Ohoho!" Prvo sam ga pipnuo ja i uzviknuo: "Ohohoho!", pa onda moja žena, pa tašta, pa svastika, pa deca, pa onda i kuvarica. Svi su ga redom pipnuli i uzviknuli: "Ohohoho".

Pa ne samo to, nego sam po savetu taštinom zvao i popa, te da očita prasetu pre no što će se zaklati. I kad je sve to bilo gotovo, prišli smo mirne duše redovnim poslovima.
Žena je izmila decu i vezala im grdne čalme oko glave; tašta je metla slačicu oko vrata da joj popuste žile i ogrnula se jednim ćilimčetom pa sela kraj furune; svastika je krojila i popravljala na sebi neku belu balsku haljinu; žena, razume se metla je dva krompira i vezala glavu, a na ruke natakla bele rukavice te ih čisti benzinom; kuvarica je obukla moje stare čizme, da bi mogla u snegu tresti ćilimove, a ja sam se brijao.

I usred te idile, kad je svako bio na svom poslu, ulete kuvarica s metlom u sobu i dreknu:
- Uteče prase!

Možete misliti kako puče taj glas kao bomba. Pisnusmo svi jednoglasno, pa nadadosmo se za prasetom. Napred ja gologlav, nasapunjen, sa peškirom vezanim oko vrata; za mnom moja žena, sa krompirima oko glave i belim rukavicama na rukama, pa za njom tašta sa slačicom na vratu i ogrnuta ćilimom, pa onda svastika sa balskom suknjom, za njom kuvarica sa čizmama na nogama, okružena metlom, a za njom "dvoje dece ludo" sa čalmama oko glave.

Ja sam lično preduzeo komandu nad tom vojskom. Neprijatelj je naglo uzmicao, ali smo i mi stalno napredovali, i to bez ikakvih žrtava. Jedino što je uz put tašti spala slačica, a ženi krompiri. Inače je u mojoj vojsci vladao vrlo krepak duh - odvažno je letela napred, ka pobedi.

Prošli smo tako dve-tri ulice beogradske, dok tek neprijatelj ulete u nečiju avliju. Ja odmah preduzmem energičnu komandu i raspored vojske. Tešku artiljeriju - to jest moju taštu - ostavim na vratima; brdsku artiljeriju - ženu i svastiku - rasporedim po avliji, tako da mogu dominirati celim terenom; kuvaricu ostavim u pozadini kod nužnika. a strelce, decu s čalmama, raspem u lanac. Ja sam preduzmem izvidnicu.

Računali smo da je pobeda sigurno naša, ali, razume se u ratnim pohodima i najsitnija okolnost izmeni tok borbe. Na plotu je bila jedna rupa kroz koju se prase provuklo i otišlo u sasvim drugu malu. To znači da bi svaka dalja borba bila uzaludna.

Vratili srno se s bojišta kao Napoleonova vojska iz Moskve. Sneg je vejao i zasipao staze, ja sam išao napred pognute glave, a za mnom moja vojska slomljena i satrvena... A sneg je i dalje vejao, vejao, vejao, a neko tamo, u dalekoj mali, već je valjda pipao moje prase i uzvikivao: "Oho-hoho!..."

I dok sam ja očajno očekivao Božić, dotle me je tešio jedan glas da je i g. ministru unutrašnjih dela tako isto uteklo prase. Zamislite taj maler, da i g. ministrovo prase uteče, da i g. ministar ostane bez praseta kao i ja; da ja i g. ministar budemo iste sudbine.

Zamislite još ako su g. ministrovo i moje prase bili u dogovoru i na taj način stvorili izvesnu vezu izmeđ naših dveju kuća?

Ali g. ministar, razume se, nije kao ja organizovao vojsku pa jurio za prasetom. On je prosto telefonom javio Upravi varoši Beograda:
- Alo.
- Alo!
- Uteklo mi prase.

I sad zamislite starešine kvartova, pa zamislite pisare i zamislite da se sve to događa o Božiću, a da se o Novoj godini pripremaju izvesna unapređenja. Možete misliti već kako je svaki pisar u sebi pomislio:
- No, ovo mi prase može još i klasu izraditi.

I onda, svako je legao na posao. Vidiš tek, ide pisar iz kvarta varoškog a za njim žandarm i nosi prase. Idu pravo ministrovoj kući.
- G. ministre. Čast mi je izvestiti vas da sam preduzetom istragom odmah pronašao prase.
Malo posle, vidiš uputio se pisar kvarta vračarskog, a za njim žandarm i nosi drugo prase:
- G. ministre, čast mi je...
Ne prođe ni dvadeset minuta, a evo ga pisar kvarta savamalskog i za njim žandarm, nosi treće prase.
- G. ministre, čast mi je...

Već tri praseta grokću u g. ministrovoj avliji i već tri pisara sanjaju klasu, a evo ga i četvrti - pisar kvarta dorćolskog i za njim žandarm, i nosi prase:
- G. ministre. Čast mi je izvestiti vas da sam taki našao izgubljeno prase.
Malo zatim, a stigoše jedna kola. Iz njih iziđe komesar topčiderske policije i za njim žandarm nosi prase.
- Zamislite, g. ministre, uteklo je čak u Topčider, al' odmah sam ga našao. Ne može ono meni promaći.

Najzad stiže i pisar kvarta palilulskog i za njim žandarm nosi - ćurana. Nije našao prase, al' svejedno, našao je ćurana, a neće, valjda, zbog te sitne okolnosti da izostane iza svojih drugova.
- Ama ja nisam izgubio ćurana! - viče g. ministar.
- Jeste li vi sugurni, g. ministre, da to nije bio ćuran?

I tako, dok sam ja ostao bez praseta, u g. ministrovoj avliji grokće po jedan predstavnik svakog kvarta, a po jedan pisar u svakome kvartu očekuje unapređenje o Novoj godini.

Da sam nešto ja ministar policije pa da mi uteče prase, ja bih javio raspisom svima okružnim načelstvima da mi je uteklo prase.